74
|
zzzz
z
zz
Putovanja
/ Travel
niz povezanih avenija s trgovi-
nama, kafićima i restoranima.
Fokusiranost Danaca na zdra-
vlje i ekologiju (oni jedu najviše
organski gajene hrane u EU)
rezultirala je i najvećim brojem
biciklista i najuređenijim bi-
ciklističkim stazama (oko 350
kilometara po celom gradu), s
posebnim semaforima. Gotovo
pedeset odsto stanovnika
Kopenhagena koristi dnevno
bicikl za prevoz do posla i ško-
le. Svi oni koji su gledali popu-
larnu, kvalitetnu dansku poli-
tičku seriju
Borgen
, delimično
nadahnutu danskom premijer-
kom Hele Torning-Šmit, setiće
se da je i ona često dolazila bi-
ciklom u Kristijansborg, palatu
u samom centru grada. Danska
biciklistička kultura toliko je
jaka da u gradu postoji i mreža
bicikala koje turisti i građani
mogu koristiti besplatno.
2. KRISTIJANSHAVN
Vrlo popularna i pomod-
na gradska četvrt prava je
Venecija Kopenhagena – ne-
koliko ostrvaca podeljenih
živopisnim kanalima sa starim
i novim brodićima, kafićima,
restoranima... Tu je u starom
skladištu otvoren i najbolji re-
storan na svetu, Noma, a jedan
od većih brodova u blizini služi
kuvarima kao eksperimentalna
kuhinja.
Kralj Kristijan IV odlu-
čio je u 17. veku da osigura
Kopenhagen izgradnjom
tvrđava na ulazu u luku, a
potom da tu napravi i svoj
novi grad na kanalima, i to
nakon posete Holandiji i
nadahnut Amsterdamom.
Prvobitno je zamislio da će u
Kristijanshavnu živeti vojnici i
oficiri s porodicama, no nakon
što oni na to nisu pristali, nije
odustao od svoje namere pa je
bogatim trgovcima besplatno
prepustio zemljišta da tu na-
prave svoje zgrade i skladišta,
a kao dodatni podsticaj ponu-
dio je i oslobođenje od poreza
na 12 godina. Tako je nastao
verovatno najživopisniji deo
grada, koji je šezdesetih godina
prilično propao pa je tu, na tada
neprivlačnom građevinskom
zemljištu, spontano nastala i
razvila se Kristijanija, poznata
hipijevska komuna s dugom
tradicijom i dobrom reputaci-
jom, živa i danas.
Kristijanshavn je u me-
đuvremenu postao možda
najprivlačniji, najšminkerskiji
deo grada, u nekim delovima
veoma prestižan i skup, jer
je odlično spojen s centrom
podzemnom železnicom ispod
mora, ekološki veoma čist, s
preuređenim starim zgradama
i skladištima i nekoliko novih
dizajnerskih stambenih zgrada.
Nije slučajno upravo tu sme-
šten i važan danski centar arhi-
tekture, koji vredi posetiti.
3. MUZEJ MODERNE
UMETNOSTI
LUIZIJANA
Ovaj muzej uključen je
u listu Patricije Šulc – 1000
mesta koja treba posetiti pre
nego što umremo, i jedan je od
najposećenijih na svetu (bez
neprijatnog čekanja i dugih
redova). Nije zanimljiv isklju-
čivo zbog impresivne zbirke
moderne umetnosti već i zbog
lokacije uz samo more, oko
trideset kilometara severno
do Kopenhagena. Imanje s
prekrasnim zelenim parkom i
savršeno ambijentalno uklo-
pljenim niskim paviljonima,
te zbirkom skulptura na otvo-
renom, od Žana Arpa, Miroa,
Aleksandera Kaldera i Henrija
Mura do Ričarda Sere, poklonio
je Dancima Knud V. Jensen s
idejom da se tamo izlažu i pro-
movišu dela danske umetnosti.
No, danas se uz danske umet-
nike u muzeju čuvaju i dela
Anselma Kifera, Pikasa, Iva
Klajna, Đakometija i mnogih
drugih.
Već se originalno imanje s
tipičnom skandinavski elegant-
nom, prozračnom belom drve-
nom vilom iz 1855, i pre nego
što ga je kupio Jensen, zvalo
Luizijana, jer je njegov vlasnik
imao tri žene koje su se sve
zvale Luiz. Veoma su popularni
i neformalni restoran i kafe mu-
zeja na uzvišenju iznad samog
mora, s pogledom na Švedsku s
druge strane morskog prolaza.
4. DVORAC KRONBORG
Nakon posete Luizijani,
svakako treba produžiti još dva-
desetak kilometara na sever, do
renesansnog utvrđenja i dvorca
Kronborg, u gradiću Helsinger,
po kojem je Šekspir nazvao
Elsinor u
Hamletu
. Dvorac i
utvrđenje s vodenim kanalima
između bedema, zaštićeni
kao svetska kulturna baština
Uneska, naprosto su veličan-
stveni, smešteni na samom
moru. Tu se povremeno odr-
Gore:
Kristijansborg –
sedište Danske vlade
e
Up:
Christiansborg
– house of the Danish
Government
Dole:
Tipični kafe u
Kopenhagenu
e
Down:
Typical café
in Copenhagen
