68
|
zzzz
z
zz
Putovanja
/ Travel
medicinskom tehnologijom i
dijagnostikom, nanotehnolo-
gijom, i drugim sofisticiranim
inženjerskim disciplinama.
Jedna od kompanija u
sklopu Tehnoparka je
Kyon AG
,
koju vodi dr Slobodan Tepić.
On ima mnoštvo patenata, na-
cionalnu mrežu kooperanata i
svetsku distribuciju proizvoda,
što se teško može naslutiti kad
se uđe u njihove prostorije,
nalik na kombinaciju kancela-
rije i laboratorije. Zahvaljujući
internetu i ekspresnoj avion-
skoj dostavi pošiljki, sa tog
mesta mali broj ljudi vodi jedan
istinski globalni biznis. Kion
na starogrčkom znači „pas“.
Ova Tepićeva kompanija bavi
se veterinarskom protetikom, s
tim što mnoga rešenja odmah
postaju primenjiva za ljude.
Slobodan je odrastao i
završio mašinski fakultet u
Zagrebu, a zatim je, kao asi-
stent na fakultetu, odlučio
da krene na usavršavanje u
inostranstvo. Već tada se znalo
da je predodređen za velika
dostignuća, jer je u zagrebač-
koj Matematičkoj gimnaziji
osvajao sva takmičenja iz ma-
tematike i fizike. Matematika
ga je uvek privlačila – dao je
nekoliko semestara studira-
jući paralelno, a školovanje u
fundamentalnim naukama se
oseća u njegovim radikalnim
projektima. Slobodan nije kon-
struktor poput većine inženjera
u medicini, koji samo malo
unapređuju postojeća rešenja.
Njegovi poduhvati su na višem
stepenu inovativnosti.
U Zagrebu se bavio au-
tomacijom, a zatim je post-
diplomske studije završio u
Bostonu na Masačusetskom
tehnološkom institutu (MIT),
možda najboljoj tehničkoj školi
na svetu. Njegovi nastavnici
iz Bostona ostali su lojalni
pokrovitelji i kad je otišao, kao
recenzenti njegovih samostal-
nih naučnih projekata, čak i
investitori u nekim kasnijim
poslovnim poduhvatima.
Posle doktorata vratio se u
Zagreb, no bez obzira na vrhun-
ske ocene i laskava pisma pre-
poruke, tamo, međutim, nisu bili
spremni da mu ponude posao,
čak ni onaj stari, na katedri s
koje je otišao u Ameriku. Otišao
je u istraživačku ustanovu švaj-
carske ortopedske industrije na
„Čarobnom bregu“, u Davosu.
Još u Bostonu, konstruisao
je radikalni ljudski veštački
kuk (tamo se bavio artrozom,
pa njegova disertacija matema-
tički modeluje uzrok nastanka
bolesti), a u Švajcarskoj mu se
pružila prilika da se tome po-
sveti – imao je na raspolaganju
radionicu za izradu prototipo-
va, uz malo gunđanja staroga
majstora koga je nervirao taj
mladi inženjer što sve sam radi
na glodalici, i laboratoriju sa
životinjama u kojoj su se oba-
vljali eksperimenti.
Svi njegovi patenti postali
su svojina Instituta. Ono što
ga je, međutim, porazilo, bila je
činjenica da otkrića nisu ulazila
u medicinsku primenu, iako
je iz rezultata istraživanja bilo
jasno da znatno povećavaju iz-
glede pacijenata sa prelomima
kostiju da se rehabilituju bez
komplikacija i velikih troškova
naknadnih operacija.
Nauka je tih godina brzo
napredovala, ali medicina nije,
jer je dominantnim medicinskim
korporacijama unosnija eksplo-
atacija postojećih rešenja, čak i
kada statistički neprihvatljivo
često nastaju infekcije, jer u nji-
hovom otklanjanju, takozvanim
revizijama, ponovljenim postup-
cima, leži veliki novac. Medicina
ne funkcioniše na bazi konku-
rencije, jer sve kontrolišu struč-
na tela, primenjujući uhodane
procedure i stara rešenja. Da je
tako i u automobilskoj industriji,
još bismo se vozili u fordu T, po
ceni majbaha!
Tepić je nakon karijere u
Davosu postao nezavisni kon-
sultant, i u Cirihu otvorio svoju
firmicu,
Kyon
. Iako je nastavio
da se bavi humanom medici-
nom i patentirao više revolu-
cionarnih rešenja za napredni
kuk koji se ne haba ceo ljudski
vek, i pločice za kosti koje prak-
tično eliminišu rasprostranjen
problem infekcije, brzo je shva-
tio da time neće dovoljno brzo
uspeti da se osamostali i stane
na vlastite noge.
Izabrao je da se prebaci u
sektor koji je tek nastajao – ve-
terinarsku protetiku i sanaciju
trauma, biznis od 200 miliona
dolara u svetu. Uzgajane rase
plemenitih pasa sve imaju ve-
oma osetljive kukove – umesto
evolucionog razvoja najotpor-
nijih vrsta, ljudski inženjering
stvorio je pasmine veoma
simpatičnih, umiljatih, veselih
i elegantnih pasa koji imaju
slabe zglobove. U velikim gra-
dovima na Zapadu populacija
četvoronožnih ljubimaca dosti-
že četvrtinu broja stanovnika.
Ljudi su izuzetno vezani za svo-
je ljubimce, pa je danas cena
pseće proteze u Švajcarskoj
veća od one ljudske. U godina-
ma krize, medicinska protetika
je stagnirala, veterinarska nije...
Tepićeva firma zauzima
četvrtinu svetskog tržišta
proteza za kuk, a vodeća
je u mnogim područjima.
Ovlašćenim veterinarima is-
poručuje raznolike koštane i
ostale supstitute, instrumente
za operacije, a nekoliko puta
godišnje, u Evropi i Americi,
održava velike konferencije na
kojima Slobodan demonstrira
nove proizvode. Oko hiljadu
veterinara i veterinarskih or-
dinacija specijalizovano je u
primeni njegovih rešenja. Iz
Ciriha i filijale u Bostonu
Kyon
distribuira svoje proizvode u
44 zemlje. Uporedno s
Kyonom
deluje na manjoj skali, njegova
kompanija
Scyon Orthopaedics
,
koja raspolaže patentima za
napredni ljudski kuk. U kli-
ničkoj studiji ugrađen je na 15
pacijenata Vinogradske bolnice
u Zagrebu. Rezultati ukazuju na
mogućnost da se tim revoluci-
onarnim postupkom konačno
dobije funkcionalna zamena za
kuk, koji će trajati doživotno.
To će ljude poštedeti neopisivo
mnogo muke i uštedeti novac,
uđe li uskoro u široku primenu,
što bi bilo logično očekivati, ali
s obzirom na veliku konzerva-
tivnost medicinskog biznisa,
nije sasvim izvesno.
Spor napredak humane
medicine usmerio je dr Te-
pića na inovacije u veterini:
savršeni kuk za pse
e
Slow advances in human
medicine led to Dr Tepić
directing his innovation to-
wards veterinary medicine:
perfect hips for dogs
