60
|
zzzz
z
zz
Putovanja
/ Travel
Tomas Prenosil, generalni
direktor konfiserije Šprungli,
smatra da su oni danas izu-
zetni „jer su Švajcarci, jer su iz
Ciriha i jer su s Paradeplaca“.
Odluku osnivača firme Davida
Šprunglija, da 1859. kupi veliku
nekretninu na tom mestu, sma-
tra jednom od najvažnijih odlu-
ka u istoriji te uspešne poro-
dične kompanije. Za Švajcarce,
čini se, i dalje važe tri pravila:
lokacija, lokacija, lokacija.
Prema ciriškoj legendi u
Šprungli subotom dolaze samci
u potrazi za „dobrom partijom“,
ženom iz visokog švajcarskog
društva. One subotom obave-
zno svrate, nakon kupovine
u obližnjim radnjama. Piju
„gurmansku kafu“, arabiku,
koju Šprungli služi s jednim
traflom, dva mini kolača i dva
mini makarona, koje ovde zovu
luksemburgerli. Bombone i
deserti Šprunglija su izuzetni,
delikatni, sofisticirani.
Da odmah objasnimo,
Šprungli je još samo imenom
povezan s brendom masovne
švajcarske čokolade „lint“ na či-
jim najboljim proizvodima stoje
logo i grb
Lindt & Sprungli
:
Šprungli je osnovan 1836. go-
dine, a dva brata podelila su se
u dve kompanije nakon što su
kupili Lint 1899. Dakle, 115 go-
dina to su dve odvojene firme,
no Lint se ne odriče uvaženog,
starijeg imena.
Šprungli već dvadeset
godina, po prvi put u istoriji,
vode dva brata – Tomas i Milan
Prenosil – koji se ne prezivaju
Šprungli, iako se smatraju
delom te porodice. Naime, po-
slednji Šprungli, Rihard, koji je
u dubokoj starosti umro prošle
godine, upravljanje kompa-
nijom prepustio je sestrićima
svoje supruge Čehinje, prWe
tačno dvadeset godina.
Milan Prenosil, član borda
direktora zadužen za odnose
s javnošću, ne smatra da je
njihovo češko poreklo problem
u, još zatvorenom, švajcarskom
društvu: „Moj brat i ja živimo u
Švajcarskoj više od 45 godina i
odrasli smo s tom kompanijom.
Naš teča Rihard Šprungli bio je
izvanredan učitelj i mentor. Mi
smo Švajcarci čeških korena“.
Rihard Šprungli mnogo je
uradio za kompaniju, koja go-
tovo da skriva koliko je velika i
insistira da je samo majstorska
manufaktura u kojoj se još sve
radi ručno. Oglas u švajcarskim
novinama za njihove makarone
tvrdi: „Toliko ih napravimo
dnevno, a još uvek samo ruč-
no!“
Makaroni, okrugli kolačići
neodoljivih pastelnih boja,
koje je masovno proslavila
Sofija Kopola kad ih je stavila
na poslužavnike trpeze Marije
Antoanete u svom filmu, u
Cirihu se zovu luksemburgerli,
jer ih je za Riharda Šprunglija
krajem pedesetih napravio
poslastičar poreklom iz
Luksemburga. U kompaniji su
2007. uz veliku pompu proslavi-
li 50. godišnjicu tog najvažnijeg
proizvoda Šprunglija. U svetu
su možda poznatiji pariski ma-
karoni, za koje Milan Prenosil
priznaje da su „odličan proi-
zvod, iako su oni osvojili svoju
nišu, a mi svoju i luksembur-
gerle smatramo jedinstvenima“.
Luksemburgerli su nešto manji
i delikatniji, manje slatki.
Da bi mogli svoje proi-
zvode da prave ručno – a uz
luksemburgerle najpoznatiji su
trif de žur, potom blan e noar,
čokoladni tartufi sa šampanj-
cem loran perije i praline od
tamne čokolade gran kri – za-
pošljavaju hiljadu ljudi u fabrici
u zelenom predgrađu Ciriha, u
Djetikonu.
Jedan od mnogih kolača
u radnji na Paradeplacu:
mus od jagoda (Strawberry
Mousse Gateau)
e
One of the many cakes
offered at the café and shop
on Paradeplatz: Strawberry
Mousse Gateau
Kafe u centru Ciriha uvek je
pun, teško je naći slobodnu
stolicu
e
The café in Zurich city
centre is always full and it’s
tough to find a vacant seat
