38
|
z
z
zzzzz
Šta vam je na umu
/ What’s on your mind
Autori predstave
smislili su i novi žanr
u koji pokušavaju
da je svrstaju: „etno
koreokomedija“
e
The authors of the
show also came up with
a new genre in which
they attempt to classify
the style: “ethno
choreocomedy”
nije nova. Još šezdesetih
godina prošlog veka mae-
stro Branko Marković, prvak
baleta Narodnog pozorišta
u Beogradu, inovirao je et-
no-koreorežije u saradnji s
Akademskim kulturno-umet-
ničkim društvom Univerziteta
u Beogradu „Branko Krsmano-
vić“. U to vreme avangardni na-
stupi popularnog „Krsmanca“,
zadivili su svet.
Kulturno-umetničko dru-
štvo „Krsmanac“, pedeset
godina kasnije, ponovo aktu-
elizuje narodnu igru i muziku
u folklornoj jednočinki
Opa!
Oro s ovoga sveta
premijerno
izvedenoj u decembru 2014. u
beogradskom Narodnom pozo-
rištu. Koreograf je savremena
„džezerina“ svetskog glasa
Mojca Horvat.
–
Opa
je prava slika Srbije
danas: savremena spolja-
šnost, a folklor u duši – kaže
Tanja Malevanov, direktorka
„Krsmanca“.
Opa! Oro s ovoga sveta
du-
hovita je plesna predstava sa
folklornim pokretom i moder-
nim plesom, etno kostimima
i urbanom odećom... Igrači
se hvataju u kolo obučeni u
farmerke i patike, a odmah
zatim, u narodnoj nošnji izvode
pokrete karakteristične za mo-
deran balet i ulični ples.
Una Saga Serbica želi da
folklor približi mladima, preko
elemenata modernog scenskog
spektakla, „Krsmanac“ polazi
od Srbije danas, asocirajući sli-
ke i situacije koje su gledaocu
poznate. Dakle sasvim drugači-
ji pristup:
–
Opa
nije spektakl, nije
pretenciozna predstava, te je
bliska svima – naglašava Tanja
Malevanov. – Najatraktivniji
su delovi koji na duhovit način
govore o srpskim specifično-
stima. Recimo, priprema srp-
skih mačo momaka za večernji
izlazak dočarana je pokretima
iz
Labudovog jezera
uz zvuke
srpskog kola. Masovne scene
proizvode ogromnu energiju!
A muzika harmonike, ali i
saksofona, orkestra u celosti,
diktira strast, humor, nežnost,
lepotu.
Ma koliko bile različite, stil-
ski i po nivou produkcije, ove
dve predstave na sličan način
ističu umetničku vrednost na-
rodnih igara.
A šta je, zapravo, najvred-
nije u srpskom folkloru? Šta
ga i danas čini tako posebnim,
reprezentativnim, atraktivnim,
izazovnim?
– U srpskom folkloru posto-
ji mnogo različitih stilova igre,
a meni su omiljeni nepravilni
ritmovi, specifični na našem
prostoru – navodi Krstić.
Direktorka „Krsmanca“ u
svemu vidi širi kontekst.
– Energija kolektivne pod-
svesti, boje muzike, pokreta i
nošnji, metafizika, sve se to sta-
pa u igraču – zaključuje Tanja
Malevanov.
