Rođena je 20. maja 1994. u Beogradu. Njena majka Natalija Bacanović bilaje košarkašica Crvene zvezde i deo generacije koja je 1979. postala prvak Evrope, a otac bivši rukometaš Shewas born inBelgradeon20th May, 1994. Hermother, NatalijaBacanović, was aRedStar basketball player whowas part of thegeneration that became Europeanchampions in 1979, whileher father is a former handball player. Zbog jednog tragičnog događaja, ali prevashodno načina na koji se oporavljala i kakvu je satisfakciju kasnije pronašla, život Nataše Kovačević ima sve elemente za scenario koji je nedavno dobio i formu filma Skok. Dugih šest godina Nataša je provela snimajući filmukojemopisuje borbu sa posledicama onoga što je preživela 7. septembra 2013, kada je čitav timnjenog tadašnjeg košarkaškogklubaĐer doživeo tešku saobraćajnu nesreću, u kojoj su stradali trener ekipe i generalnimenadžer, dok je zbog pretrpljenih posledica našoj košarkašici morala da bude amputirana leva noga ispod kolena. Bila je izuzetno talentovana igračica, koja je igru pod obručima zavolela u Partizanu, stasavajući kasnije u Voždovcu i Crvenoj zvezdi. Sa kadetskom reprezentacijom Srbije učestvovala je na tri evropskaprvenstva, sa juniorskom osvojila bronzanumedaljuna kontinentalnom šampionatu. Do 19. godine igrački je stasala zaprvi inostrani angažman. Usledio je poziv mađarskog Đera, a onda i saobraćajna nesreća. Sve emotivne lomove, preispitivanja imotivacione izvore tokom oporavka i sagledavanja nove životne situacije Nataša je pretoči- Kovačević Film Skok kroz retrospektivu nemilog događaja upoznaje publiku sa snažnim duhom junakinje, osam godina posle tragedije koja joj je u potpunosti promenila životne prioritete la u film Skok. Sama je navela da joj je tokom snimanja najteže bilo da se vrati na mesto nesreće i suoči se sa emocijama i sećanjima koja nikada neće izbledeti. – Ideja za film javila se neposrednopremojeprve zvaničneutakmice posle saobraćajne nesreće, u novembru 2015. godine. ScenaristaAleksandarMiletić, reditelj Ivica Videnović i ja imali smo jasan cilj – želeli smo da na dinamičan i optimističan način ljudima pokažemo da su prepreke sa kojima se svi mi susrećemo u životu prolazne. Verujem da su porazi i padovi u životu tu da nas nauče, ojačaju i pripreme za budućnost. Sa ove tačke gledišta, mislim da smo uspeli i da će ljudi moći da se poistovete sa mojompričom. Radnja filma se dešava u različitimgradovimaEvrope, putovali smouPariz, Milano, Đer, Minhen... Definitivno je najteži momenat bio vraćanje namesto nesreće. Na tommestu, između Đera i Šoprona, dok smo putovali na prijateljsku utakmicu, dvoje ljudi je izgubilo život. Oni će zauvek ostati u mom srcu. Kako si se osećala kada si prvi put gledala film? – I daljemi je neverovatno. Veomami je bilo teško da gledamsebe na velikomplatnu. Ipak, ovo je takođe priča oprijateljstvu i lekcija o tome da ljudi treba da sarađuju, bodre se i jedni druge guraju napred. Srećna sam što smo na neki način odali poštovanje ljudima koji su mi pomogli da iz svoje životne bitke izađemkao pobednik. Čini mi se da smo u ovom globalno teškomperiodu pružili ljudima dodatnumotivaciju za buduće izazove. Tata je u filmu, brat se pojavljuje, mama se čuje preko putem telefona, moji bliski prijatelji koji su mi dali dodatnu motivaciju da prođem kroz sve faze oporavka... Kakvi su ti planovi? –Premijerafilma je zapravobila moj poslednji osvrt na sve ono što je bilo i sada se usmeravam ka budućimciljevima. Umeđuvremenu sam završila master studije u Velikoj Britaniji i od 2018. godine radim u Košarkaškom savezu Srbije. Izuzetno mi je drago što sam nakon svega ipak uspela da ostanem u sportu, koji je moja prva ljubav, i što i dalje, na neki drugi način, doprinosim njegovom razvoju. Od 2014. vodim fondaciju koja nosi moje i ime i te godine samproglašena ambasadoromFIBA, čiji sam i tehnički delegat. Zaista volim svoj posao i trudim se da doprinosim svom sportu svakog dana.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5