Documentary » Dokumentarac | 33 sam da spojim te dve linije – telenovele i potragu za identitetom. Tako je nastala Telenovela sivo u koloru. Film nije režiran klasičnim dokumentarističkim stilom, rađen je u „mockumentary“ duhu, odnosno u kombinovanju klasične dokumentarne i igrane forme. Koliko je u filmu režirano, a koliko je „stvarno“? – Želeo sam da ispričam realnu priču, u kojoj se po mnogo čemu realni životi junaka razvijaju unutar filma. Postavljao sam realne osobe iz života u izmišljene situacije koje bi stvarno mogle da se dese. Vizuelna naracija filma jeste upečatljiva, što je velika zasluga Marka Milovanovića iza kamere. Telenovele na neki način spajaju srpski svet sa hispanskim. Koliko je ta veza zaista jaka i značajna za vas, budući da ste odrastali u Španiji, dok su „španske serije“ mahom zapravo dolazile iz Latinske Amerike? Da li ste želeli da iskoristite tu ironiju u doživljaju „španskog“ identiteta ili je jezički identitet ipak presudan? – Nikada nisam gledao španske serije. Zapravo, njih sam otkrio u Beogradu kad samdolazio da posetim rodbinu kao dete. One su tada predstavljale nešto veoma traumatično za mene. Mahom su mi ljudi govorili kako obožavaju Španiju i španski jezik, ali bilo mi je teško da shvatim takav stereotip i romantizovanu sliku o Španiji i njenoj kulturi. Neizbežno je film primio ironijski šmek kroz motiv španskih serija. Ja sam zapravo želeo da ukažem na to da je ono što čoveka vezuje za neko mesto često kompleksnije i slojevitije nego što mi uzimamo zdravo za gotovo. Telenovele uvek predstavljaju crno-beli svet, a ja predlažem jednu telenovelu u svim nijansama sive i u multikoloru. Ako je telenovela bitna za srpski doživljaj španskog sveta, šta je to što važi u obrnutom smeru i koliko su vas određivale (eventualne) predrasude Španaca prema Srbima? – Srbija i srpska kultura iz Španije ima veoma distorziranu sliku. I dan-danas, kad upoznam Špance koji dolaze u Srbiju, govore mi da su veoma prijatno iznenađeni jer su mislili da su Srbi zatvoren i antipatičan narod. To su sve posledice rata, a ovaj film ima pretenziju da rasturi stereotipe i prikaže pripadnost u svim svojim nijansama. Film je imao premijeru u Španiji. Na koji način su španski gledaoci doživeli film i šta je njima bilo najzanimljivije? –Festival uMalagi jenajveći festival na španskom. Tudolaze svi najbitniji filmovi iz Španije i JužneAmerike, ali trećina sale bila je popunjena Balkancima koji su odavno napustili otadžbinu i gledali film sa velikim interesovanjem. To je, na neki način, za mene značilo da sam uspeo da ispričam priču koja uspeva da dopre do gledalaca. Oduvekme je intrigirao taj fenomen španskih serija kod nas. Nailazio samna ljude koji su naučili španski gledajući sapunice. Zamene je to bio kulturološki šok I’ve always been intrigued by the phenomenon of Spanish series in our country. I’ve come across people who learned Spanish by watching those soap operas. That was a culture shock for me
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5