32 / 124
32
|
l
l
lllll
šta vam je na umu
/ what’s on your mind
N
egde na visini od 11.000 metara, u
prostranom avionu Er Srbije, dok
su ljubazne i nasmešene stjuardese
servirale kafu i čaj, a putnici uživali
u nepreglednom pogledu na obla-
ke koje je bojilo sunce na zalasku,
obrati mi se putnica sa moje desne
strane:
– Da li možete da mi kažete
koji je mjuzikl po vašem mišljenju
najbolji na beogradskim scenama?
Zbunih se... Dama je bila otme-
na, decentna, čitala je nekog apart-
nog američkog dramskog autora i
očigledno nije spadala u one osobe
koje vole da vas gnjave na nepo-
znate teme...
– Jao, pa to je jako individual-
no – rekla sam – imamo izvanredne
mjuzikle, i izvanredne glumce, a
repertoar je sasvim sličan onom na
Brodveju...
Mama Mia
,
Producenti
,
Jadnici
,
Rebeka
,
Viktor Viktorija
,
Neki to vole vruće
... Ako ostajete
duže, možda i sve vidite... Imamo
dva divna pozorišta Madlenijanum
i Pozorište na Terazijama i tamo se
sve dešava...
Tek tada mi se dama predstavi
i saznah da se radi o IT menadžerki
koja dugo živi u Njujorku i koja je
pasionirani obožavalac mjuzikla...
– Znate, volim Brodvej, ali
nekako, ne zamerite mi, čini mi
se da je ono što sam gledala u
Beogradu i više brodvejski od sa-
mog Brodveja. Poslednji put sam
na Menhetnu gledala
Fantoma
Opere
i bila sam izluđena od svih
tih kokica, kikotanja, nisam imala
gde jaknu da ostavim, a cena pa-
prena... Čini mi se da Beograđani
licencirane mjuzikle tretiraju malo
ozbiljnije... Nema te cirkuske note,
mjuzikl je bliže drami i operi i to
je ono što mi se sviđa... A i volim
naše glumce...
– Ima tu istine – rekla sam
– na neki neobičan način Brodvej
je postao bliži Džeriju Springeru
nego izvornom mjuziklu... Skupe
karte i scenografija, a atmosfera
zaista cirkuska...
– O, da, da, rekla sam mužu,
drugi Srbi se vraćaju da vide rodbi-
nu, da pokupe ajvar i kajmak, a ja,
ja sam željna da doživim pravi,
stari Brodvej u Beogradu...
– Zanimljivo – uključi se
putnica iza nas – pa znate da je u
Beogradu
Kosa
postavljena deset
godina pre nego što je Forman
snimio svoj legendarni film, a samo
godinu dana posle brodvejske
premijere? Kada se samo setim
kakav je to spektakl bio... Genijalna
Mira Trailović je angažovala Gagu
Nikolića, Preleta, Seku Sablić,
Kosta Bunuševac je izlazio na po-
zornicu... O, Beograd je tada bio
zaista više Brodvej od Brodveja...
– A tek
Isus Hristos superstar
?
Da li ste gledali tu postavku u
Ateljeu... Ja sam predstavu gledao
u Njujorku i tvrdim da je srpska
izvedba dva puta bolja – reče dedi-
ca koji se gurao sa crnkom iza nas
da se uključi u razgovor...
Pogledah u daljinu i setih se
svog susreta s legendarnom Mirom
Trailović, sa ženom koja je sasvim
sigurno zaslužna što Beograd ima
danas takvu reputaciju kada je u
pitanje pozorište... Mi, tada mladi