Interview » Intervju | 57 56 | Intervju » Interview Kultura Culture Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Marko Ocepek, Tomo Brejc Ima jedna pesma koju ćete čuti u svakoj srpskoj kafani, ona „najskuplja“, uz koju svi obavezno padnu u sevdah. „Aj, pa, pukni zoro…“, da vamne prepričavamo, to mora da se doživi. Napisao ju je muzičar koji živi i radi u Ljubljani. Majkamu je iz Slovenije, a otac Srbin. Zove se Robert Pešut, mada vam to ime verovatno neće mnogo značiti jer ga svi odavno znamo samo kao Manjifika. Nedavno je u Beogradu započeo turneju sa svojimbendomi zaokružiće je krajemgodine koncertom u rodnoj Ljubljani. Povodom tri decenije duge karijere pitamo ga, za početak, koje su sledeće stanice… – Posle koncerta u Beogradu nastupaćemo u Srbiji, uNišu i NovomSadu, a i regionu. Najveći broj koncerata zakazali smouSloveniji. Nastupe uvek osmislimnovim repertoarom prilagođenim koncertnoj sceni, a među njima je i muzika za albume i pesme koje sam komponovao za serije i filmove. Sada ima i pesama koje ću objaviti na novom albumu. Vaš muzički opus je neki čudan retro-šik-disko-šlager-d ez miks, a taj zvuk miri različite ukuse… Kako biste vi to objasnili, odakle dolazi tako različita inspiracija? – Ne znam da li se to zove inspiracija za traženje žanrova. Kad Man j i f i ko, muz i čar Mogao bih lako da se preselim u prve decenije 20. veka u Beogradu. Čak imam ose aj da bih mogao da namirišem taj duh i atmosferu, da vidim lica i čujem zvuke koje su tadašnji muzičari osluškivali sa Zapada… Eto tako je nastala pesma Pukni zoro Volimkafane, u njima svemože da se desi komponujem, ne tražim žanr, negokadstvorimpesmuona imamuziku i tekst, pa se aranžman sam ponudi, a žanr se ponudi kao dimna zavesa pesme i poruke koju želi da prenese. Aranžmanomtražim pravo odelo za svaku pesmu, zato su tako različiti. Ja zapravone umemda pišem i sviramu određenomžanru i tomi je vrlo dosadno. Ne mo e se sa vama razgovarati, a ne pomenuti pesmu Pukni zoro. Kako jedan Slovenac napiše pesmu koja postane „najskuplja“ u srpskoj kafani? I kako nas, zaboga, sve toliko pogađa i zašto zvuči kao da je napisana pre sto godina? ;-) –Ne bihda ta pesma ikoga bolno pogađa! Onami je nekako slatko osećanje koje dira. Ta pesma je mnogo veća od mene. Ona se peva, na primer, na stadionima, a ja nastupam u manjim prostorima. Verujemda je najveći kompliment koji sam mogao da dobijem to da mnogi slušaoci i ne znaju ko je autor te pesme. Ona zvuči kaoda ima stotinu godina jer jeDraganBjelogrlić Bjela, reditelj filma Montevideo, tražio odmene neku pesmu s prizvukom dvadesetih, tridesetih godina 20. veka. Kao da imamvremensku mašinu za maštu, mogao bih lako da se preselim u to doba u Beogradu. Čak imam osećaj da bih mogao da namirišem taj duh i atmosferu, da vidim lica ljudi koji su tada živeli. A i da čujem zvuke koje su tadašnji muzičari osluškivali sa Zapada i tragajući ih prenosili u našumodernumuziku. Ni ja mnogimpesmamakojemi semnogo dopadaju ne znamautore, osim na primer Bitlsa. Kvalitetna dela su bezvremena i ne pripadaju samo autorima. Volite li uopšte kafanu – tu atmosferu u kojoj pesme dobiju neki novi ivot? –Da, baš volim. Na neki način gledamkafanu očima sociologa jer imamgodinedaunjoj ne samouživam nego i osetim priče pisane u kafanama kroz koje suprošlemnoge sudbine. Zanimljivo je i pisati i čitati knjige o kafanama. Kafane u Srbiji nisu samo restorani kao na Zapadu. Kafane su institucije kao da ih je Srbija izmislila. U njima sve može da se desi. Sličan jak karakter imaju irski pabovi, ali nisam bio u njima, niti u Irskoj, pa to samo nagađam. Da li se neka magija dešava kad radite za projekte reditelja Dragana Bjelogrli a Bjele? Muzika je, čini se, dobila zaseban ivot i izašla iz okvira filma? – Moja muzika nema magiju, samo suze i znoj. Magija stiže na kraju, dok radiš, izgubiš se u tom procesu i nemaš objektivnudistancu. Tek unazad vidiš šta si uradio. I dami nekodokradimprokomentariše da je „to najgora muzika koju je ikad čuo“, rekao bih mu da je u pravu i da se i meni tako čini. Tek unazad vidiš da si uradio nešto neponovljivo. Kakve utiske nosite iz saradnje sa produkcijama popularnih američkih serija CSI Miami i HBO španske serije Foodie Love. Šta vam je novo doneo taj rad i po čemu je različito komponovanje za inostrane klijente u odnosu na Balkan? –Malomuzikesamdosadkomponovao za strane filmove i serije. Većinom su čuli moje završene pesme i uzeli ih za svoje projekte. Moja muzika očigledno ima nešto vizuelno u sebi, nešto što paše na sliku. Isti je principkao za reklame. Pored turneje, spremate novi album. Šta nas čeka i kad e biti promocija?
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5