| 75 In Berlin you won’t only step into the world’s second largest botanical garden, ranked just behind the Royal Botanic Gardens in London, but you’ll also be left breathless by the biggest greenhouse on the planet – the 20-metre-high Great Pavilion U Berlinu ne samo da ćete kročiti u drugu najveću botaničku baštu na svetu, odmah iza Kraljevskih botaničkih vrtova u Londonu, nego ćete ostati bez daha i pred najvećim staklenikom na planeti – 20 metara visokim Velikim paviljonom Ukoliko uBerlinu ostajete nekoliko dana i poželite predah od impozantnih zdanja, ulica, muzeja i svega onoga što je načinila ljudska ruka, najbolja moguća preporuka je poseta Berlinskoj botaničkoj bašti – nesvakidašnje uživanje u čarima prirode. Rajski vrt, kako gamnogi nazivaju, proteže se na 43 hektara zemlje, od čega je blizu 14 posvećeno impresivnom arboretumu, to jest zbirci autohtonih i stranih vrsta drveća i žbunja. Botanička bašta grupiše se oko 16 staklenika, a ugođaj je upotpunjen vrtovima, vodopadima, kao i zalutalimpticama, koje samo pojačavaju osećaj da se ne nalazite na ovoj planeti, tako daleko od zaglušujuće gradske vreve. Predstavlja dom za više od 22.000 biljnih vrsta, među kojima su posebno značajne one čiji bi opstanak van ovih specijalnih uslova bio ugrožen. Ukoliko niste pasionirani zaljubljenik u botaniku, te planirate da samo jednom posetite Berlinsku botaničku baštu, onda bi valjalo da na samom ulazu napravite plan obilaska jer je praktično nemoguće obići je u jednom danu. Podsećanja radi, otvorena je svakog dana od 9 do 20. Bogate zbirke kaktusa, orhideja, lokvanja, biljkimesožderki, bambusa i svega drugog na šta možete da pomislite kada je flora u pitanju nalazi se upravo ovde, a posebnu čar čini to što su biljne vrste raspoređene po kontinentima. Tako ćete moći da lutate, na primer, vrtom nazvanim Japanska ljubav, koji je stanište istočnoazijskih kultura, ili da šetate Gajem ruža... Ne treba smetnuti s uma ni Botanički muzej, kao ni Humboltov univerzitet, odnosno sve ono što je na neki način tokomvekova predstavljalo prečicu do stvaranja ove bajkovite botaničke bašte, čiji se začeci nalaze u kraljevskim vrtovima i baštama koje su služile za uzgajanje namirnica potrebnih dvoru. Za istorijske fanatike tu su i tuneli koji su izgrađeni tokom Drugog svetskog rata za potrebe nacista, premda su zapečaćeni, pa posetioci mogu da vide samo nekadašnje tajne ulaze. Jedan od prepoznatljivih simbola je i sarkofag Fridriha Althofa, značajnog univerzitetskog profesora, budući da predstavlja žensku figuru u žalosti, što je neobična personifikacija nauke. Ako sami krećete u obilazak Berlinske botaničke bašte, za dnevnu kartu treba da izdvojite šest evra, dok je porodična ulaznica dvostruko skuplja.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5