| 71 – Štutgart je zaista tipičan nemački grad. Visok kvalitet života, mnogo automobila, zovemo ga „auto-grad“ zbog Mercedesa i Poršea, ali u njemu ima mnogo kulture i tri velika orkestra. Bićudoživotnopovezan sa timgradom zbog više od 375 nastupa sa neverovatnom Štutgartskom filharmonijom. Možete li zamisliti koliko je taj osećaj jak? Svenas todovodi doBeograda. Jeste li ovde uspeli da nađete nešto posebno za sebe? Šta volite osimnašefilharmonije? – Preselio sam se u Beograd pre deset godina i sada je ovo moj drugi rodni grad. Ja sebe više ne vidim kao gosta, niti kao stranca. Želja mi je da budem deo ovog divnog mesta, da sa odličnom Beogradskom filharmonijomslužim ljudima iz Beograda. Da ih pozovemda se pridruže genijalnoj muzici koju izvodimo sa mnogo energije i strasti. Amogli biste da nam kažete i zaštovoliteFilharmoniju, jednom ste rekli da vam se dopadajunjihova strast i energija? Da li je to najbitnije za dobru muziku? – Muzika je profesija, to nije posao. Da biste postalimuzičar, morate mnogo da date, pre svega neerovatan broj sati, dana, meseci i godina svog života za vežbanje, učenje, izvođenje... Morate biti spremni da položite tu žrtvu pred svim majstorima koje imamo – Mocartom, Betovenom, Malerom, Rahmanjinovom i mnogim drugima, ovo su samo primeri. I svi u orkestru to rade. Svi sviraju sa svetimplamenom ljubavi prema muzici u srcu. To mogu da osetim. Imate li omiljenekompozitore, štanajradijedirigujete? – Moj repertoar ide od Johana Sebastijana Baha do modernih kompozitora kao što suTomasAdes, Volfgang Rim, Lera Auerbah ili Kristian Jost. Naravno da imam neke favorite, to suBetoven, Brukner, Maler, Vagner, Rahmanjinov, ali i Bela Bartok ili Erih Volfgang Korngold. Kao pijanista sambio veoma talentovan, pa samnaUniverzitetu diplomirao sa ListovomSonatomu b-molu. Doduše, sada mogu da sviram samo mnogo lakše stvari. Kakvasavamiskustvasaprethodnih koncerata na otvorenom, koji su zaista bili spektakularni? Učinili su mnogo da se klasična muzika popularizuje... – Da, to je tačno, a naročito je koncert na otvorenom u Beogradu bio fenomenalan. Oko 30.000 ljudi slušalo je naš orkestar! Ne poznajem nijednu sličnu situaciju na svetu. Kako ste se ove godine odlučili baš za Diznijevu „Fantaziju“? Šta možemo da očekujemo na tom koncertu? –Vrlo poznati klasik – remek-delo žanra. Uz pratnju veoma poznatih muzičkih komada. To će biti savršena kombinacija za letnju nedelju u Beogradu. Gabrijel Felc je na čelu Dortmundske (gore) i Beogradske filharmonije (dole) Gabriel Feltz heads both the Dortmund (above) and Belgrade philharmonics (below)
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5