Jun

70 | / Kada je Beogradska filharmonija pre tri godine pitala ljude šta bi hteli da slušaju, niko nije mogao da zamisli koliki će odziv biti, niti da će desetine hiljada ljubitelja muzike pod vedrim nebom slušati tek postavljenog šefa dirigenta Gabrijela Felca. Na sceni mu se tada pridružio i legendarni Zubin Mehta, sledeće godine su ušćemSave uDunav odzvanjali zvuci HD Odiseje, a za 2019. naša filharmonija i sada već naš Felc spremaju novu poslasticu – Diznija i njegovu Fantaziju. Ali tu nije kraj muzičkim radostima. Beogradska filharmonija će udružiti snage sa svojimkolegama iz Dortmunda, kojima je na čelu takođeGabrijel Felc, kako bi veličanstvenim simfonijskim koncertima Beograd i Dortmund zajedno proslavili rođendan velikog Betovena. Šef dirigent za Elevejt priča o tome, o Dizniju na Ušću, o svojoj Nemačkoj, Berlinu i Štrutgartu… Koje su razlike i sličnosti između Srbije i Nemačke? – Pa, u jezicima ne postoji ništa slično. Moj jezik je lak. (smeh) Ali inače da obe zemlje imaju dugu i bogatu istoriju u centru Evrope. Srbija i Nemačka bi trebalo da ostanu zajedno na mnogo načina i ja sam ponosan da kažem ovo – mi radimo upravo to! U junu 2020. Beograd i Dortmund će slaviti Betovenov 250. rođendan sa dva spektakularna nedeljna koncerta, na kojima ćemo zajedno izvoditi svih devet simfonija u oba grada. Rođeni ste uBerlinupočetkom sedamdesetih,pastesilomprilikamorali dasvedočitenekim teškimvremenima. Kakose sećate tih godina u Istočnoj Nemačkoj? – Moje detinjstvo je bilo deo poslednjih godina komunizma. Čak i kao mali dečak, mogao sam da vidimda je taj sistempočeo da propada. Ali isto tako ne mogu da ignorišem da je u nekim stvarima taj isti sistem imao odlične standarde – na primer, moje školsko obrazovanje. Naravno, nezaboravan je taj 9. novembar, dan kada je pao Zid. Prvi put sam tada sa devojkom otišao u zapadni deo Berlina i ostao celu noć. Hiljade ljudi su igrale na ulicama i po krovovima automobila. Restorani su nudili besplatno piće. Takomi je Berlin pomogao da započnem život, da budemozbiljna i odrasla osoba. Zahvalan sam za sve mogućnosti koje sam imao nakon završetka Hladnog rata. Kako biste opisali Berlin? Kakav je to grad, kakvi su ljudi u njemu, šta ga čini posebnim? –Naravno, veomavolimsvoj rodni grad. Ljudi su tamo brzi i prilično samouvereni. Način na koji govorimo... Berlin ima mnogo stvari koje su sjajne, ali sigurno mogu da preporučim sve tamošnje orkestre. Svaki je fantastičan. Uglavnom, sada dolazimu Berlin na koncerte na kojima dirigujem, što je lep osećaj za bivšeg studenta, što sambio pre nekih 25 godina. U tomgradu ste učili da svirate, jer potičete iz muzičke porodice. Ipak, znali stedaželite da budete dirigent još kao dečak. Zašto baš dirigent? –Roditelji sumeodmalenavodili na simfonijske koncerte. Video sam te momke ispred orkestara i hteo sam to da radim. Bilo je kao instinkt. DanasstešefdirigentDortmundske filharmonije, ali ste dugo radili u Štutgartu. Možete li namukratko predstaviti taj grad, šta volite u njemu? I RUSKI I SRPSKI Da li vam poznavanje ruskog pomaže da savladate srpski jezik? – Apsolutno. Inače ne bih imao priliku da naučim srpski. Posebno znam da je ćirilično pismo bilo od pomoći. RUSSIAN AND SERBIAN Does your knowledge of Russian help you master the Serbian language? Absolutely. Otherwise I wouldn’t have had any chance to learn Serbian. Knowing the Cyrillic letters was especially helpful overall. The Belgrade and Dortmund philharmonics will jointly perform symphony concerts in 2020 to celebrate the 250th anniversary of the birth of the great Beethoven Beogradska i Dortmundska filharmonija zajedno će 2020. simfonijskim koncertima proslaviti 250. rođendan velikog Betovena

RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5