| 45 Njegova su dela nasleđe figurativne i fantastične likovne umetnosti u Srbiji, a Zoran Velimanović, slikar i skulptor, rođen 1964. u Ćupriji, još je kao dečak crtao za svoju dušu. Roditelji su bili ljubitelji slika i imali ih mnogo, a nisu se bavili umetnošću. U 14. se preselio u Beograd. Studirao je prava kao većina njegovog društva i zato što su ga interesovali istorija i rimsko pravo. – Drugi delovi te nauke nisume privlačili i odustao sam od studiranja. Svirao sam gitaru u svom rok bendu Varšava u Beogradu, išli smo na turneje po Jugoslaviji. Posle sam prodavao polise, antikvitete. Snalazeći se, živeo sam i u Parizu, Nici i Diseldorfu. Tamo sam prvo slikao samo iz hobija – kaže Velimanović. Od sredine devedesetih živi u Beogradu. Bavio se i prodajom nekretnina. U Beogradu je počeo da slika posle 30. godine, a niko ga tome nije učio. – Nema boljih profesora od Pikasa, Rembranta, Boša. Prvo sam naslikao malo ulje na platnu Čistilište, 1994. godine. Prodao sam ga komšinici. Onda sam naslikao još jednu sliku, pa još jednu… Kad se nakupilo oko deset, pokazao sam Jednog dana neću žaliti što nisam više vremena proveo u Parizu ili Buenos Ajresu nego što nisam naslikao još jednu sliku One day I won’t regret not having spent more time in Paris or Buenos Aires, but rather that I didn’t paint one more picture Tekst / Words: Ana Vodinelić Fotografije / Photography: Nebojša Babić
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5