100 | Destinacija » Destination DANSKA DENMARK nih) cena alkoholnih pića. Kada mi je, posle nekoliko dana, ponuđen izlet u Švedsku, izabrao sam odlazak brodom, iako je između te dve države još 2000. sagrađen čudesni most-tunel Oresund. Pogodite zašto! Hilerod Najveći deo boravka u Danskoj proveo sam u Hilerodu. To je gradić od svega tridesetak hiljada stanovnika, ali je zaista ostavio snažan utisak na mene. Izgleda kao da ga je neko napravio u meniju računarske igrice kaomesto idealno za život. Kuće i zgrade izgledaju kao da su sagrađene od lego kocki, parkovi i jezerca liče na slike starihmajstora, a labudovi se ponašaju razumnije nego mnogi ljudi koje sam za života upoznao. More je udaljeno nekih 25 kilometara, Kopenhagen 40, a Švedska najviše 50. Nije loša lokacija, zar ne? Prvo samsvratio do pošte da pošaljemrukopis jednom viđenijem danskom izdavaču ne bi li se prevario da objavi prevedena pisanija jednog srpskog pisca (ako bolje razmislite, naslutićete kog). Poštu nisam prepoznao, dok me moj domaćin Boris nije ubedio da je to zaista pošta, a ne Deda Mrazova radionica. Šalteri su crveni, niski i bez stakla. Na mnogim policama prodaju se plišane mede u poštarskoj uniformi i slične podopštine. Vazduh je klimatizovan i, valjda, jonizovan da liči na onaj koji miluje alpski povetarac. Službenica, koja govori engleski sa naglaskom srdačne londonske kućepaziteljke, rešila mi je sve probleme za četiri minuta i 36 sekundi, što je već drugo ponavljanje tog rezultata od kada merim vreme u Danskoj. Ispratila me je rečima: „Srećno sa tom knjigom, izgleda prilično zanimljivo!“, valjda da me dokusuri. Zaljubio sam se u Dansku na prvi pogled! Šetajući danskim gradovima, sa svih strana su me okruživala jednostavna ali genijalna rešenja – od uređenja ulica i saobraćaja do mnogobrojnih arhitektonskih i dizajnerskih bravura. Zanimljivo je da je zanemarljivo mali broj građevina omalterisan – sve je zidano do detalja perfektno uklopljenim fasadnim cigalama, koje patinirane vremenom izgledaju još bolje. Jedino nisamuspeo da vidim koje boje im je zemlja – svuda je ili besprekorno održavana trava ili cveće. Sve vreme sam očekivao da se odnekud pojave Teletabisi i počnu da me zamajavaju svojim besmislenim dosetkama. Sve OK Pitao sam se koja to nevidljiva sila vodi računa da sve bude takoOK. Pre nego što samnastupio predstavivši knjige u prelepoj sali u centru grada, dobio sam ključeve svlačionice u kojoj bi se i Adel raskomotila rutinski i bez nelagode. U jednom trenutku pomislio sam da bi bilo dobro da za vreme susreta koristim i neki veliki papir i olovku. Gle čuda, na zidu je već stajao pripremljen veliki blok visećih hartija, kao i debeli omasteri u šest boja. Kao da neko čita misli... Potom su mi dali da izaberem bežični mikrofon ponudivši mi nekoliko modela koji se razlikuju po veličini, dizajnu i boji zvuka koji pojačava i prenosi. Izabrao sam jedan crn, koji mi je ležao u ruci onako kako zamišljam da je Artiju svojevremeno ležao Ekskalibur. Mom glasu davao je prijatno promuklu boju, te tonalitet sredovečnog intelektualca koji se nepažljivim ronjenjem nagutao peska na plaži u Nici. Bože, kako se čovek lako prilagodi boljim uslovima... Skoknuo sam i do komšiluka Brže nego što ponekad iz Beograda stignem do Novog Beograda, otplovio sam do Švedske. Iskusno sam se ukrcao na brod u Helsingoru, mestu koje se ponosi Hamletovim dvorcem. Jedva sam uspeo da pojedem tradicionalni otvoreni sendvič smorebrod prekriven gomilom gambora, a već sam bio u Helsinborgu, gradu na zapadu Švedske. Tamo je prilično slično kao u Danskoj, s tim što je pažljivijem oku primetan povećan procenat Šveđana koji se šetkaju unaokolo. Here I was surrounded on all sides by simple but ingenious solutions Ovde sume sa svih strana okruživala jednostavna, ali genijalna rešenja
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5