44 | Er Srbija » Air Serbia AS latest ER SRB I JA I HEROJ I I Z SENKE LETEO SAM PRAZNIMNEBOM ZA NAŠU SRBIJU Kapetan Aleksandar Jovanović je osam puta išao u Kinu po dragocenu pomoć, vratio decu iz Vašingtona zahvalnim roditeljima u Srbiju, nosio humanitarnu pomoć u Italiju, zemlju u kojoj je naučio da leti na svom velikom erbasu 330... PRAZNA PISTA, PUSTONEBO, ČAROBNI PREDELI iznad kojih je prvi put leteo i svest da je imao čast i priliku da učini nešto za svoju zemlju. Sa takvim se utiscima danas, nekoliko meseci posle vanrednog stanja izazvanog panedmijom koronavirusa, vraća u to vreme kapetan Aleksandar Jovanović, čovek koji je čak osam puta leteo po pomoć u Kinu. – Iz ove perspektive gledam na sve to kao na nešto što se dešava jednom u životu i nikada se ne zaboravlja. Bilo je mnogo neobičnih i briljantnih momenata, ali je uvek bila najjača spoznaja da ćemo baš mi lekarima i zdravstvenim radnicima omogućiti sigurniji rad. A oni su pravi heroji ovog vremena. Mnogo nam je svima u Er Srbiji značilo to što učestvujemo u opštim naporima i pomažemo državi i našim građanima – kaže na početku razgovora kapetan na našem najvećem avionu A330, koji u normalnim okolnostima leti za Njujork. Ipak, u vanrednim okolnostima kapetan Jovanović je doživeo da putničkim avionom nosi teret i da njegov avion bude jedini na pisti. – Bilo je nezamislivo, ali i čarobno nadletati nepregledni Sibir, to nepojmljivo, prelepo prostranstvo, pa mongolsku stepu, kao i Kinu, koja impresivno izgleda iz vazduha – seća se Jovanović, koji neće zaboraviti ni prazne aerodrome. – Sa beogradskog aerodroma letim30 godina, navikao sam na gužvu, putnike, da sve vrvi kao u košnici, a onda doživim pustoš, potpuno prazan aerodrom i pistu na kojoj smo mi jedina posada, osim nekih kargo-letova. A tako je bilo svuda, čak i sada se stvari nisu vratile u prethodno stanje. Doleteo sam poslednjim letom iz Njujorka pre vanrednog stanja i odleteo prvim6. juna, kada smo ponovo ustanovili saobraćaj. Čak i taj JFK, aerodrom na kojem sam navikao da čekam po ceo sat samo da bih se parkirao, sada ima tako malo aviona. Sve su to stvari koje se ne zaboravljaju... Teško je bilo i fizički i psihički izdržati letove za Kinu kojima je Er Srbija dovozila dragocenu pomoć za Srbiju. Jedna posada radila je i odlazak i povratak, provodili su i 30 sati u avionu... – Odmarali smo se na smenu po tri-četiri sata, nas šest pilota, dva stjuarda i, naravno, loadmasteri za teret i mehaničari. Psihički je bilo teško izdržati biti zatvoren i po 30 sati, ali svi smo znali zašto smo tu i nije bilo dileme, tu smo i želeli da budemo – priseća se Jovanović. Sa posebnim uzbuđenjem seća se povratka iz Vašingtona, odakle je naša država evakuisala srpske đake, uglavnom srednjoškolce i studente, a on ih vratio u Srbiju. – Posada je u Beogradu izašla među prvima jer su putnici morali da ispoštuju određene procedure, a
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5