102 | : , / : , A champion of the acting ensembleof theBelgradeNationalTheatre, he performs at Madlenianum Theatre & Opera, Terazije Theatre and the Yugoslav Drama Theatre, whilst also starring in the TV series“Branded in a racket”,“ShadowsOver the Balkans” and“The Civil Servant”... I LOVE TO PLAY I love a stage where I can play nicely, whichprovides a template for searching in manyhues. Itdoesn’tmatter tomewhether it’s theatre, lmorTV. I also really love radio dramas and listen to them regularly. Every spacewhere thepossibilitiesof asingle language are tested is close to me artistically. Theatre is laboratory research for seeking andcreating. I likeopendirectorswhodelve into as many issues as possible in order to resolve some scene. Jointly searching for a goal is invaluable. There are no nished recipes in any art; the possibilities are endless. I rejoice when someone on the team has a good proposal. I would love to play with Robert de Niro and Meryl Streep. I’ve directed around 30 plays. I love that experience. The complete viewof more intense expression, theresponsibilitytoensureplayfulness, readability, depth... I would love to direct plays based on the novels of ShakespeareandChekhov.AlthoughI knowsome sviram klavir i komponovao, a onda mi se otvorio put glume, koji je objedinio sva moja traganja. Kad sam imao 15 godina, NatašaKovačević, profesorka književnosti, otvorila je pri pozorištu omladinski dramski studio u mom rodnom Kraljevu. Voleo samda gledampredstave za odrasle od petog razreda, pa sam preskočio dečji repertoar. Što sam više gledao predstave, učestvovao na radu na njima, više sam se interesovao za glumu kao poziv. Prvi put samnastupio 7. februara 1986. godine u predstavi sastavljenoj od četiri Joneskova komada na teatarskoj sceni u Kraljevu. Dve uloge sam tumačio: profesora i gospodina Smita. Sećam se sebe takvog sa mnogo poleta i zamaha iznutra. Taj podsticaj i sada uvek tražim i najčešće nađem. Međutim, pomislimsvaki dan dami gluma nikad nije trebala u životu. Velika radost bi mi bila da sam baštovan i da imam baštu da je kreiram. MOJA ŽIČA Kuća mog dede po ocu bila je prva domanastira. Kuća bake pomajci je oko 200metara odmanastira. Blizumetoha samprovodiomnoga leta i zime. Prostor oko manastira bio mi je nadahnjujući, budio jemnoge porive. Kao prostori koji mame da se zavlačite u iste kutke, verete po istom drveću. U to vreme je to više bila slutnja duhovne atmosfere, a vremenom sam se iznutra prepoznao u tomduhovnomprostoru. U zrelijimgodinama sam počeo da se pitam o potrebi čoveka da se posveti takvom životu i približi Bogu. U tomprostoru nema kraja. Sa sobomnajčešće tamo razgovaram i uvek jedva čekam da opet odem. Tamo razgovaram sa sobom i kad sam na nekom drugom mestu. SVET JE OVAJ TIRAN TIRANINU Njegoš je rekao: „Svet je ovaj tiran tiraninu.“ U ovakvom svetu i vremenu niko ne može da živi kao bubreg u loju. Ljudi sebe izuzimaju od okolnosti radije videći sebe kao žrtve vremena i sudarajući se s njim. Amalo čine da poboljšaju svet u kojem su. A onda smo skloni da krivimo vreme, druge ljude, politiku, krizu... Sve to i smeta, ali šta smo kao pojedinci uradili u onome šta možemo? Pojedinac treba da uloži trud u prostoru koji mu je dat. Svako greši svakodnevno. Verujem da svi imamo mnogo prostora da kreiramo pre svega odnose sa najbližim ljudima. Zahtevati stalno neku veću i bolju meru ljudskosti prema sebi i drugima nije strogost, a to često ne radimo ni prema sebi, ni prema onima koje tvrdimo da volimo. IMAM PETORO DECE I BORIM SE ZA NAŠE VREME Trudim se da im ne namećem svoj autoritet, nego da im otvorim što više razloga za samoosmišljavanje i pomognem im da do njega dođu. Ćerka Jana (18) svira klavir, ima nastupe. Sina Vidana (17) zanimaju IT i košarka, Bogdan (15) posvećen je muzici, a Kalina (9) sve zanima, najviše me podseća na mene. Ćerka Ilina (7) kreće u prvi razred u septembru, rado peva. Nadam se da neću prepoznati glumca ni u kome od njih. Ne bih da deca prolaze kroz stvari kroz koje smo supruga i ja kao glumci prošli. Trudim se da im posvetim svaki slobodan trenutak i borim se da obezbedim vreme da budemo zajedno. Teret njihovog odrastanja je najviše pao na njihovu majku, ali nije samo količina vremena kvalitet roditeljstva. Deca su mi otvorena i slobodna i pričamo o svim temama. Naučeni su da je uz razgovor sve rešivo, a to je bitno za proces sazrevanja. Imamosećaj da nikad nisam dovoljno s njima, na neki način sam im uskratio sebe, ali se trudim da im to nadoknadim.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5