Serije » Series | 31 Kultura Culture FOTO: Profimedia.rs / Netflix / Zuma Press Tekst/Words: MiloradMilovanović Fotografije/Photography: Profimedia.rs rešiće sve svoje probleme. Glavni junak ubrzo se nalazi na udaljenoj lokaciji sa još 455 očajnih ljudi koji, kao i on, misle da će se iščupati iz bede učestvujući u šest dečjih igara koje imaju morbidan kraj. Ko pobedi osvojiće brdo novca. Naravno, moraće da iskoriste sve svoje sposobnosti da bi uspeli u igrama koje su inače popularne među decom u Koreji. Ne trebaju im nikakve supermoći, dozvoljeno je čak i da varaju. Postoje samo tri pravila: igraču nije dozvoljeno da prekine igru, igrač koji odbije da nastavi biće eliminisan, ali ako se većina igrača složi da obustavi igru, ona može da bude prekinuta. Squid Game nudi više od uobičajenog distopijskog dekatlona smrti, ocenjuju strani kritičari. Duboko ulazi u razvoj likova i njihovih priča, odlazi u pravcima u kojima prethodne ovakve priče nisu i krije pregršt jetkih komentara na današnje stanje u globalnom društvu kada su u pitanju raspodela bogatstva, moral i druge važne teme. Šta će vam se dopasti u seriji? Estetika, najpre, Squid Game zaista posebno izgleda. Serija je sva ili u drečavim ili u pastelnim bojama (doduše isprskane su krvlju koja šiklja). Neočekivani obrti i glavni likovi koji će vam se useliti u srce. Do te mere da nećete znati kome da želite pobedu u igri. Šta vam se možda neće dopasti? Pa ovo nije serija za gadljive. Pola učesnika je pobijeno već u prvoj igri. Ako niste raspoloženi za seriju koja će vas izmračiti, nemojte da gledate dok niste u boljem raspoloženju, jer ovo nije laka serija, teskoba koju izazivaju sudbine likova i pre i posle oblačenja zelene trenerke može teško da vam padne. Kraj je možda predvidiv, možda i neizbežan ako ste pogledali dovoljno priča sa ovakvom premisom, ali nemojte da vas to zavara da Squid Game ne treba pogledati. Ako poslušate naš savet, bindžujte i posmatrajte seriju kao devetočasovni film. Serija, inače, žanrovski najviše podseća na rad oskarovca Bong Džun Hoa, koji je odneo veliki broj nagrada za film Parazit, ali i na njegov prethodni rad, distopijski triler Snowpiercer.Naime, dominatna tema u njegovimfilmovima je klasna segregacija i društvena nejednakost sa satiričnom kritikom savremenog kapitalizma. Njegov kolega Hamg Dong Hjuk, kreator Squid Game, napisao je scenario još 2008. godine na osnovu ličnog iskustva. Naime, zbog dugova i kredita učestvovao je u bizarnim igrarijama kako bi zaradio novac i rešio se dužničkog ropstva. Bio je inspirisan porastombroja ljudi koji su zaduženi u Južnoj Koreji i sopstvenim iskustvom. Iako je serija postigla veliku popularnost, naročitomeđu starijimtinejdžerima i dvadesetogodišnjacima, internet platforma za pravljenje igrica Roblox ovu neobičnu seriju pretvorila je u video-igru koja je popularna i među najmlađima. Naime, Roblox omogućava korisnicima da sami programiraju i prave igrice, pa su tako Squid Game i popularne dečje korejske igre u potpunosti oživljene u video-igri. Squid Game na Robloxu ima šestmini-igara koje su vizuelno replicirane iz serije. Jedna od najpopularnijih je Crveno svetlo, zeleno svetlo, koja je najsličnija našoj verziji igre Drvena Marija. Kako u seriji, tako i u igrici, ako ne uspete, ubijeni ste, s tom što u formi video-igre sve deluje daleko naivnije zbog stilizacije. Onlajn video-igra SquidGame nije izazvala nikakve kontroverze među roditeljima jer, za razliku od Mortal kombata, koji je početkom devedesetih izazvao bes u pojedinim zemljama, čak i zabranu zbog izuzetno eksplicitnog sadržaja, igra Squid Game ne deluje zastrašujuće, niti alarmantno.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5