Belgrade » Beograd | 75 Ovaj festival nosi titulu jednog od pet najznačajnih u gitarskoj svetskoj umetnosti zahvaljujući imenima kao što su Pako de Lusija, Sting, Enio Morikone, Mariza, Tomi Emanuel… This festival carries the title of one of the five most significant festivals in the guitar art world, thanks to names like Paco de Lucia, Sting, Ennio Morricone, Mariza, Tommy Emmanuel et al. Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: GAF HOAK I N KL ERČ Dok u meni teče krv, vraćaću se u Beograd To nije grad u kojem mogu da se odlučim između nostalgije i radosti. Znam samo da ću svetu muzikom ispričati priču o njegovoj snazi i nežnosti… zik prožet umetničkim i ličnim iskustvima, kao i ljubavlju i poštovanjem koje osećam prema nemačkoj umetnosti, ali se sve to odvija bez gubljenja ritmičke snage, osećaja i boje specifične za muziku i narod Kube. Ljubav ne poznaje ni rase ni granice, a muzika je najuzvišeniji oblik ljubavi. Zbog čega ste ovu simfoniju posvetili Beogradu? Šta poručujete našem lepom gradu svojom muzikom? – Nemamprave reči za odgovor na to pitanje. Jedino osećanje koje imam je to da zaista obožavamBeograd. Prvi put sam došao 1985. godine. Kada sam odlazio iz vašeg divnog grada, osećao sam snažnu tugu kao kad u mladosti odlazite od nečeg voljenog. Bila je to još jedna životna lekcija zahvaljujući kojoj sam shvatio da vas u životu ne prati baš uvek ono što priželjkujete. Da li je Beograd alegro ili adađo? Odjekuje li u duru ili molu? – Beograd nije grad u kom mogu da se odlučim između nostalgije i radosti…Znam samo da ću svetu ispričati priču o njegovoj snazi i nežnosti… Ako se ne varam, kombinovali ste nekoliko veoma poznatih balkanskih tema. Da li biste mogli da nam ispričate nešto više o tome? – Ideja je bila da ponovo oživim balkanske teme, kojima se ja lično izuzetno divim, u novomklasičnom delu. Kostas Kociolis, umetnički direktor Gitar art festivala, preporučio mi je da za drugi stav iskoristim temu Đurđevdan. Na kraju sam iskoristio četiri balkanske teme, koje preplićem sa svojim svetom zvukova. Mogao bih mnoge stvari da ispričam, ali bih radije da one budu pronađene kroz samu muziku. Simfonija nosi naziv Uspomene iz Beograda. Da li ste poneli sa sobom neki suvenir? – Da, tugu koju sam osetio prvi put kada sam morao da se oprostim od njega. Važite za jednog od najvećih gitarista svoje generacije na svetu. Šta vas čini tako posebnim? – Žao mi je, ali u pravu ste! Šalim se. Mislim da sampočeo da se osećamkao deo tog univerzuma koji nazivamo muzikom, ali ga ne percipiram kao deo svog ega. Jednostavno pripadam. Kako je započela vaša ljubavna i životna priča sa gitarom? – Odabrao sam gitaru jer je to instrument koji osećamsebi najbližim. To je instrument koji nas prati u svakom stihu, a ne otkriva sve o nama. Da li mislite da je beogradski Gitar art festival omogućio da se naš grad locira na mapi svetske muzike? –Naravno! Ovaj festival je predstavnik čitave istorije našeg instrumenta. Na kraju, hoćete li nam ponovo doći? – Sve dok u mojim venama bude tekla krv…
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5