/ 84 | MIRAKARANOVIĆME JENAUČILADABUDEM HRABAR SLAVEN DOŠLO, GLUMAC / ACTOR Želi damudajuda igraneki budalasti karakter, da ponovo ode na Bali i uživa u svomzelenomdvorištu sa dragim ljudima i psom Ljubicom. Završio je snimanje filma Kelti rediteljke Milice Tomović, glumi u predstavi Brodvejske vragolije u PozorištunaTerazijama, snimapetusezonuTVserije Vojnaakademija… A kad misli o tome kako je sve počelo, Slaven Došlo sa nostalgijom misli na baku i deku. –Njihovakuća jedeliladvorište sa kućommojih roditelja. To dvorištemi jebiloutočišteodroditeljskog vaspitavanjaicelodnevnapozornica otvorenasamozamojeperformanse. Šta roditelji vole da kažu o svom sinu? – Oni su, s obzirom na to da ne pripadaju ovom poslu, opravdano bili u stalnomstrahu od emotivnih oscilacija koje idu sa glumom. U međuvremenu su se uverili da na neki svoj uvrnut način sve držim pod kontrolom. Sada jedino osluškuju koliko se smejem i da li sam umoran. Što bi rekla moja mama: „Briga me kakav si glumac, bitno mi je kakav si čovek“. Koja vam je bila prva amaterska uloga? – Dodela Oskara se zvala prva predstavica koju smo radili u dramskom studiju u Somboru. Bio sam u petom razredu osnovne škole. Sećamse i predstave OpsadaCrkveSvetogspasa sascenografijom poput crkvene, a publika je sve vreme bila sa glumcima u njoj. Siguran sam da samse tada zaljubioupozorište! Tvoj rodni grad Sombor ima ugledni teatar. Koliko je todoprinelo tome da poželiš da se baviš glumom? – Imao samsrećuda su roditelji sestru i mene odmalena vodili na pozorišne predstave. U ranom detinjstvu sam išao da gledam dečje predstave i nisammogao ni da zamislimda će jednog dana ta scena postati moj prostor za igru. Nisam se preterano zamarao time šta ću profesionalno biti kad porastem, ali je negde u meni postojala želja da animiram i uveseljavam druge ljude. To se kasnije kroz dramski studio artikulisalo u želju da postanem glumac. Šta si naučio od Mirjane Karanović, glumice i profesorkeu čijoj klasi si diplomirao? – Gluma je bila primarna. Pre svega smo kolege klasići i ja naučili da budemohrabri, dapreispitujemo i ne mistifikujemo život. Koliko god film i televizija znaju da budu zahtevni, i svakako bolje plaćeni, pozorišni stvaralački proces i neposredni kontakt s publikom ne može ništa da zameni. Postoji li uloga ili stvarni lik koji želiš da odigraš? – Voleo bih da igramnekakvog budalastogčoveka. Evo, već28godina skupljamrazne budalaštine. Nisam zasad imao mnogo prilika da se bavim komedijom, a mnogo bih voleo. Da li ti je popularnost nešto donela, odnosno uzela? – Oduzela mi je priliku da budembahat i hvala joj na tome, a donela mi je poneki osmeh na ulici više i birokratsko čekanje manje. Štauspevada te opusti u stresnim vremenima? – Odlasci u prirodu, smejanje glupostima ili razgovori o smislu sa najbližim prijateljima. Prija mi spavanje kod roditelja umomSomboru. Na tu listubih sadamogao da stavim i trening i stalno druženje sa mojim psom Ljubicom. Na koju destinaciju bi najradije otputovao? –Balimi jeneverovatnootkriće.Tamosamseprviputsusreos Azijomibiooduševljen.Voleo bihdatamopovedemprijatelje.Nemavezeštomenineće biti prvi put.Ubudućnosti se svakako nadam nekoj dobroj kombinaciji mira i nestašluka, jakom osećanjusvrhe,zelenomdvorištu i zanimljivimi kreativnim ljudima. Prve glumačke korake napravio je kao dečak u rodnom Somboru. Od tada igra bez želje da se svojim likovima dopadne svima u publici. Drži se saveta majke, koja mu je uvek govorila da je mnogo važnije kakav je čovek nego kakav je glumac He took his rst steps in acting as a boy in his hometown of Sombor. And since then he’s been performing with no desire for his characters to be liked by everyone in the audience. He follows his mother’s advice, who always told him that the kind of man he is is much more important than the kind of actor he is Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Uroš Arsić MIRA KARANOVIĆ TAUGHTME TOBE BRAVE
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5