Kada se kaže rakija, u Srbiji se uglavnommisli na šljivovicu, a i obrnuto – kada se kaže šljiva, mnogi će pomisliti na srpsko nacionalno piće, pre nego na samo voće When you say rakia in Serbia it mostly means plum rakia, and vice versa - when you say plum, many will think of the Serbian national drink, rather than the fruit itself Branko Nešić, zaljubljenik u dobru rakiju koja ga inspiriše u svakom smislu Branko Nešić, a lover of good rakia that inspires him in every way i šljivovica u kulturi, tradiciji i svakodnevnom životu srpskog naroda. Dobra rakija oduvek je u domaćinskim kućama čuvana u zakopanim buradima i bila najvredniji poklon za važne goste. Recepture su se prenosile sa kolena na koleno, a narodni lekovi su i danas popularni. Lincura leči kostobolju, pelinovača stomačne probleme, a orahovača štitastu žlezdu. Svi oni koji su temperaturu skidali komovicom trebalo bi da znaju da su im obloge bile natopljene grapom, danas poznatim Italijanskim dižestivom. Sama reč „rakija“ izvedena je od arapske reči „al rak“, pa se pretpostavlja da je došla u srpski jezik preko turskog. Kada je tačno počela proizvodnja jakih alkoholnih pića kod nas, nije precizno utvrđeno. Od starih slovenskih medovina do modernih voćnih rakija prošlo je mnogo vremena. Poznato je da se prva veća proizvodnja rakije i njeno prerastanje u nacionalno piće vezuje za 19. vek i region Šumadije. U doba vladavine knezaMiloša Obrenovića srpska šljivovica imala je veliki ugled i bila je služena na carskim i kraljevskim dvorovima širom Evrope. Ali da li je rakija i nešto više od mita i narodnog leka? Da li se pije samo uz meze ili kafu ili može biti poslužena čak i sa ledom? Koja je najbolja? Gde je danas i kako je doživljavaju mlađi konzumenti, koji detinjstvo nisu proveli na selu pored kazana? Odgovor na sva ova, ali i mnoga druga pitanja najbolje zna Branko Nešić, zaljubljenik u dobru rakiju, na neki način čak i misionar, čovek čiji je cilj da ceo svet sazna za sve čari srpske vatrene vode. Pre 15 godina, u samom srcu Beograda, pored Narodnog pozorišta, otvorio je Rakia bar, koji je mnoge goste prestonice preobratio od ljubitelja viskija u ljubitelje rakije. Ovo toplo ušuškano mesto postalo je i gift šop u kom se neguje konceptmalih poklona, koji su potpuno izvorni, tradicionalni srpski ukusi. Tu su medovača u aši od pečene zemlje ili čokanju, poznate šljivovice u luksuznomstaklenompakovanju, ekskluzivna čokolada sa rakijom... Ali Branko tu nije stao. Otvorio je Belgrade Urban Destillery, zanatsku destileriju u kojoj se proizvodi više od 20 vrsta rakije u ograničenim serijama, dvostrukom destilacijom na malim bakarnim kazanima, uz smele recepture i nove kombinacije ukusa. U okviru destilerije na Dorćolu nalaze se restoran i koktel bar, tako da, osim u vrhunskim destilatima, možete uživati i u specijalitetima domaće i internacionalne kuhinje. Pitamo ga šta je za njega rakija, da li je uteha, veselje ili zdravlje, a on kratko kaže: „Rakija je inspiracija.“ – Rakia bar nastao je 2006. godine sa idejom da se naše tradicionalno piće prezentuje na profesionalan i savremen način, da se prikaže speci čna gaU rakiji je suština srpskog bića – najpre radost, zatimbes, samilost, osećanje da je svet dobar i da su prijatelji svi koji je piju – Momo Kapor The essence of the Serbian being lies in rakia – primarily joy, then rage, compassion, the feeling that the world is good and all who drink it are friends ~ Momo Kapor Rakia » Rakija | 91
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5