Ostavite nešto zbog čega ćete se ponovo vratiti u neko mesto, uživajte u trenucima, ne žurite i budite otvoreni za nova iskustva Leave something that will give you cause to return to a place, enjoy present moments, don’t rush anywhere and remain open to new experiences Travelling » Putovanja | 81 U Veneciju sam se zaljubila tek kad samposle probijanja kroz gužvu i laktanja da se slikam na mostu Rialto zašla besciljno u polupuste uličice I only fell in love with Venice when, after forcing my way through the crowds and elbowing myself into position to take pictures on the Rialto Bridge, I wandered aimlessly into small, halfdeserted streets Tekst/Words: Sofija Kuzmanović Fotografije/Photography: iStock Moraš da vidiš ovo i ono, obavezno poseti ta i tamesta i nikako nemoj da propustiš to i to. Koliko puta ste pošli na odmor sa ovakvim idejama i onom čuvenom must see listom? Da, naravno da se za putovanje treba pripremiti, proučiti kuda idete i napraviti plan. Ali u želji da nešto vredno pažnje ne propustimo, najčešće nam se odmor pretvori u umor. Uporni nastavljamo da jurimo po listi „obavezno videti“, a na kraju propustimo ono najvažnije, jedinstveno i neponovljivo, a to je atmosfera mesta u koje smo došli. Emocija. Doživljaj. Onaj osećaj koji i telo pamti, pa kad za nekolikomeseci posle puta zatvorite oči i zamislite sliku, sve vam se vrati u talasima... Zato se na sledećem putovanju prešaltujete sa obaveznog na opušteno. Skrenite sa dobro utabanih turističkih staza i sami istražitemanje poznate lokalne delove mesta u koje ste došli. Slobodno se malo izgubite, nikad ne znate na kakav divan čošak ili osobu ćete naleteti, u svakom sučaju malo adrenalina ne škodi. Koncept sporog putovanja oslanja se na ideju da je putovanje obrazovanje i emotivni utisak. Ideja je da se uspostavljanjem veza sa lokalnimstanovništvomdoživi neko mesto na način gledan očima domaćina. Ako se osmelite da skrenete sa glavnih ulica, videćete kako ljudi zaista žive, lokalne Novi koncept ili lozo ja putovanja, takozvani slow travel, akcenat stavlja na povezivanje sa lokalnim stanovništvom, kulturom, hranom i muzikom mesta u koje ste stigli običaje, tradiciju, doživećete onu raznolikost koja se polako gubi u ovom digitalnom svetu, u kojem se informacije dele u realnomvremenu, ali sve postaje uniformisano. Sve znamo, sve smo već videli, ali ostajemo uskraćeni za autentični doživljaj i bogatstvo koje bi putovanje trebalo da donese. Nova znanja, iskustva, drugačije poglede, raznolikost. Nemorateda odete baš na svaki izlet i da se slikate ispred svake atrakcije. Jednostavno, pronađite atrakcije koje su „ispod radara“, dajte sebi vremena da se zadržite namestukoje vamse dopadne, ručajteu lokalnomrestoranu, popijte kafu na stepeništu gde se okupljaju lokalci, prošetajtepijacom, poranite i lutajte poredmora... Gledajte, upijajte i odmarajte se. UVeneciju samse zaljubila tek kad samposle probijanja kroz gužvu i laktanjadaseslikamnamostu Rialto zašla besciljno u polupuste uličice. Nizali su se mali mostovi, trgovi i kanali, a ja sam dugo sedela na stepenicama gledajući odsjaj kuća u vodi. A tek Arsenal... Moćne zidine starog brodogradilišta odgledala sam sedeći na mostu klateći nogama iznad kanala. Piran sam zaista učitala i zauvek zapamtila sa zidina iz 7. veka, od kojih je ostao samo jedan zid. Tu sliku nikad neću zaboraviti, kao i da je, iako je Prešernov trg bio krcat, na zidinama bilo ukupno nas četvoro... Peruđu samobilazila bez karte, gubila se, vrtela ukrug... Plivala u jezeru sa ostrvceta na koje vozi čamac, imena se ne sećam, ali plažicu pamtim i danas... Red ispred Galerije U či u Firenci sprečio me je da je obiđem, štome je, srećom, odvelo uĐardini di Bobolo, velelepni vrt iza Galerije prepun skulptura, fontana i umetničkih dela...Tada sam to radila spontano kad se umorim od štrikliranja liste, danas znam da se to zove slow travel . Danas na put i dalje idem sa listom, ali više ne štrikliram. FOTO SHANSCHE ISTOCK
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5