1 0 . AVGUST AUGUST 1 793 . Luvr i kulturna revolucija Posle više od dva veka, koliko je služio kao kraljevska palata, Luvr je kao javni muzej u Parizu 1793. otvorila francuska revolucionarna vlada. Danas je njegova kolekcija jedna od najbogatijih na svetu, sa umetničkim delima i artefaktima koji predstavljaju 11.000 godina ljudske civilizacije i kulture. Palata je nastala na mestu tvrđave iz 12. veka koju je izgradio kralj Filip Drugi. Gotovo svaki francuski monarh proširio je Luvr i njegove terene, a Luj Trinaesti i Luj Četrnaesti su u 17. veku značajno doprineli izgradnji. Oba ova kralja su takođe u velikoj meri proširila broj umetnička dela krune, ali Luj Četrnaesti je1682.p reselio svoj dvor u Versaj, pa je Luvr prestao da bude glavna kraljevska rezidencija. U duhu prosvetiteljstva mnogi u Francuskoj su počeli da pozivaju na javno izlaganje kraljevskih kolekcija. Deni Didro, francuski pisac i filozof, bio je među prvima koji su javnosti predložili nacionalni umetnički muzej. Iako je Luj Petnaesti privremeno izložio izbor slika u Luksemburškoj palati 1750. godine, tek izbijanjem Francuske revolucije 1789. godine postignut je stvaran napredak u uspostavljanju muzeja. 10. avgusta 1793. revolucionarna vlada otvorila je Musee Central des Arts u Velikoj galeriji Luvra. Dva nova krila dodata su u 19. veku, a kompleks zgrada završen je 1857. godine, tokom vladavine Napoleona Trećeg. Osamdesetih i devedesetih godina, Veliki Luvr, kako je muzej zvanično poznat, preuređen je u velikoj meri. Dodati su savremeni muzejski sadržaji i otvorene hiljade kvadratnih metara novog izložbenog prostora. Na 200. godišnjicu muzeja, 1993. godine, javnosti je pedstavljeno obnovljeno krilo koje je ranije zauzimalo francusko ministarstvo finansija. Bilo je to prvi put da je čitav Luvr postao jedan veliki muzej. BI LO JE TO U AVGUSTU I T WAS IN AUGUST 106 | Avgust» August Gotovo svaki francuski monarh proširio je Luvr i njegove terene Almost every French monarch extended the Louvre and its grounds
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5