48 | Film » Film KULTURA / CULTURE Savina GERŠAK VEOMAMI SE DOPAO KATARININ LIK Jednomprilikom ste rekli da se ćete se vratili filmu kada se pojavi uloga u kojoj biste se pronašli. Šta vas je privuklo liku koji tumačite u Elegiji lovora? – Način na koji su predstavljeni tama jedne zajednice i bračnog odnosa unutar nje izuzetno su me zaintrigirali i odmah sam pristala da igram. Kada sam pročitala scenario, veoma mi se dopao Katarinin lik, žene čiji je naizgled idealan život zapravo ispunjen razočaranjima i distanciranošću od bližnjih. Njena odluka da napusti postojeći normativ i nakon decenija braka započne nezavisan život kako bi kritički ispitala sopstvena iskustva delovala mi je uzbudljivo i važno za promišljanje uloge žene. Snimanje filma je, sa prekidima, dugo trajalo. Kako ste se osećali na samom setu, s obzirom na veliku pauzu koju ste napravili u glumi? – Ekipa filma pružila mi je veliku podršku i snimali smo sa lakoćom. Reditelj Dušan Kasalica otpočetka je imao jasnu viziju odnosa likova u filmu. Dobro smo se razumeli u tumačenju scenarija i karaktera, tako da mi je ponovni rad ispred kamere doneo veliku radost. Posebne emocije su mi navirale po povratku u Crnu Goru, gde sam pre gotovo četiri decenije započela glumački život. SG Kakvi su utisci o Franu Lasiću? – Frano Lasić je izuzetan glumac i profesionalac, a nadasve osoba neverovatne prefinjenosti, u čijemprisustvu verujete da svemožete da postignete. U današenje vreme to se nemože reći zamnogo ljudi. On ima lekovito dejstvo na svet oko sebe. Neopisivomi je zadovoljstvo bilo da provodimvreme sa njim i da zajedno stvaramo filmski upečatljiv odnos. Zrelija publika pamti vas iz perioda kada ste se aktivno bavili tenisom. Ovama su pisali kao ikoni stila, muzi brojnih uglednih reditelja. Danas se veoma uspešno bavite psihoterapijom. Na koji način su te tri vrlo različite karijere povezane? – Kroz glumu se bavite i pogravate različitimpsihologijama. Misli su te koje pokreću različita glumačka ponašanja. U tomsmislu, psihologija i gluma su neodvojive. A tenis jemoja najveća ljubav, počela samda treniramsa 12 godina, a danas i dalje igram turnire. Snimili ste čak tri filma sa legendarnimŽivkomNikolićem, čega se najradije sećate iz te saradnje? – Sa snimanja Živkovih filmova najčeščemi upravo on dolazi u sećanje. Za prvi zajednički film, Smrt gospodna Goluže, pronašli sume njegovi asistenti, koji su od mojih roditelja tražili fotografije. Kada sume pozvali telefonom, mislila samda se neko šali samnom i samo što nisamprekinula razgovor. Tek samna snimanju upoznala Živka. Imala samsamo 19 godina i njegova izrazita individualnost je na prvi pogled ostavljala utisak nepristupačnog, čudnog čoveka. Nakon projekcije bila samsvesna da radimsa jednimod najvećih evropskih reditelja. Već dugo živite u Rimu. Recite nam tri stvari koje niko ne bi smeo da propusti u Večnomgradu… – Svakako treba popiti kafu u Sant’ Eustachio Il Caffè u blizini Piazze Navone, posetiti grobnicu Rafaela Sancija u Panteonu i videteOrologio ad acqua (Vodeni sat) u vili Borgeze. Ponovni rad ispred kamere doneo je veliku radost Again working in front of the camera brought me great joy
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5