Er Srbija u oktobru dobija novi širokotrupni avion erbas A330200 koga će krasiti lik Mihajla Pupina, jednog od najvećih srpskih naučnika svih vremena Air Serbia will gain a new Airbus A330-200 wide-body aircraft this October, which will be adorned with the image of Mihajlo Pupin, one of the greatest Serbian scientists of all time Moja prva pobeda na američkom tlu dobijena je tu, u Njujorku, kada sam se borio za svoje pravo da na glavi nosim crveni fes My first victory on American soil was achieved there, in New York, when I fought for the right to wear my red fez on my head Umojoj mašti Njujork je bio nešto više nego ma koje drugomesto na svetu In my imagination, New York was something more than any other city in the world New York » Njujork | 57 mao medalju Džon Fric. Bio je 27. januar 1932. godine. Za sebe je govorio da je po rođenju Srbin, a po znanju Amerikanac. Životni put koji je prešao od Idvora do najvećih naučnih priznanja i počasti uzbudljiv je kao i njegovo naučno nasleđe. Rođen je u malom banatskom selu 9. oktobra 1854, preminuo je 12. marta 1935. u Njujorku. Ova neverovatna priča počela je na poslednjoj strani nekog ilustrovanog lista i oglasom parobrodarskog društva Hamburg– Amerika, koje je nudilo jeftin, nekomforan prevoz do Njujorka. „Smesta sam se odlučio da okušam svoju sreću u zemlji Frenklina i Linkolna... Prodao sam knjige, sat, odeću, zatim žuti kožuh i crnu šubaru da bih došao do potrebne svote. Na put sam pošao sa jednim odelom na sebi, nekoliko košulja i jednim turskim crvenim fesom koji niko nije hteo da kupi. I zašto da čovek lupa glavu oko tople odeće kada ide u Njujork? Zar nije Njujork mnogo južnije od Pančeva i zar se može pomisliti da Amerika nije topla zemlja kad se čovek seti onih brojnih slika golih Indijanaca? To su bile misli koje su me tešile, te sam se tako umiren rastao od svoga kožuha.“ Obećana zemlja Prva velika pobeda bila je pobeda nad hladnoćom, koja ga je iznenadila već prve noći plovidbe. Grlio je svake noći brodski dimnjak i to mu je pomoglo da uz nadu prvi put pogledom obuhvati grad od kojeg je mnogo očekivao… „Četrnaestog dana, rano izjutra, ukazala se niska obala Long Ajlenda. U šarenoj gomili uzbuđenih iseljenika verovatno nije bilo srećnijeg čoveka od mene kada sam ugledao obećanu zemlju. Bilo je vedro, blago i sunčano martovsko jutro, a kako smo se približavali njujorškoj luci, topli sunčevi zraci kao da su topili onu hladnoću koja se sakupila u mom telu od stalnog izlaganja ledenim vetrovima severnog Atlantika. Osećao sam se kao neka druga osoba, a svaki novi prizor koji se ukazivao sa broda u toku približavanja Novom svetu kao da mi je nagoveštavao da ću biti dočekan dobrodošlicom. Prizor koji se tada ukazao pred mojim očima bio je nov i zadivljujući. Prvi utisci iz Budimpešte i Praga bili su bleda slika prema ovoj veličanstvenoj stvarnosti koja mi se ukazala u njujorškoj luci… Grad na obe strane obale izgledalo je da vri od raznih poslova.“ Frenklin i Linkoln Kada je sam, bez igde ikog svog, stao pred državne službenike Amerike, pitali su ga zna li koga u obećanoj zemlji. Rekao je da poznaje Frenklina, Linkolna i Herijet Bičer Stou. Bio je to odgovor koji mu je otvorio američka vrata. „Dobre si prijatelje izabrao“, rekao je dečaku dobri carinik i odlučio da ga pusti u novi život u Njujorku. „Mladi doseljenik, kao što sam tada bio ja, i ne počinje ništa dok ne potroši sav novac koji je poneo. Ja sam doneo pet centi i odmah sam ih potrošio na jedan komad pite od šljiva, što je, u stvari, bila nazovipita. U njoj je bilo manje šljiva, a više koštica! A da sam doneo i pet stotina dolara, trebalo bi mi samo malo više vremena da ih utrošim, a borba za opstanak koja me je očekivala ostala bi ista. Za mladog doseljenika i nije nesreća da se ovde iskrca bez prebijene pare; za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima bi se sukobio“, piše Pupin. Profesura, Pulicer, medalja Njegov put je vodio preko napornih fizičkih poslova, neprestanog učenja i usavršavanja do Univerziteta Kolumbija, gde je studirao, a ubrzo postao i profesor. Bio je profesor punih 40 godina. Piše damu je cilj da pravi ljude bolje nego što je on sam. Mnogo nobelovaca, mnogo velikih naučnika 20. veka bili su Pupinovi učenici. „Mnogo je značilo i to što je taj koledž bio u Njujorku, koji je umojoj mašti bio nešto više negoma koje drugomesto na svetu. Moja prva pobeda na američkom tlu dobijena je tu, u Njujorku, kada samse borio za svoje pravo da na svojoj glavi nosimsvoj crveni fes.“ Amerika nije zaboravila doprinose naučnika i profesora Pupina. Na mnoge druge načine upisano je na drugomkraju sveta ime ovog idvorskog dečakameđu besmrtnike. Velika zgrada laboratorije za fiziku na Univerzitetu Kolumbija, ogromno i prestižno zdanje, nosi njegovo ime. I ne samo to. AmeričkoMinistarstvo unutrašnjih poslova 1966. godine proglasilo je zgradu Laboratorije Pupin za nacionalno-istorijski spomenik. Na stogodišnjicu rođenjaMihajla Pupina uspostavljena je na Univerzitetu Kolumbija Pupinovamedalja, koja se dodeljuje u znak priznanja za izuzetne doprinose. Jedan krater na Mesecu takođe nosi Pupinovo ime, a od ove godine i jednamala planeta. Pulicerom je nagrađena Pupinova autobiografija, koja nimalo slučajno nosi naziv Sa pašnjaka do naučenjaka. Bio je prvi Srbin koji je dobio ovo značajno priznanje, a neverovatno zvuči da su decenijama delovi njegove autobiografije bili obavezna lektira u američkimškolama.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5