Idvor » Idvor | 87 OD ČOBAN I NA DO NAUČN I KA Iz sela koje je proslavio, majka je Mihajla Pupina na put svetske slave ispratila rečima: „Dete moje, znanje, to su čarobne lestvice kojim se ide u nebesa...“ Najznamenitiji ptić koji je ikad poleteo iz Idvora FOTO: Profimedia.rs / "MiriamAnd Ira D. Wallach Division Of Art, Prints And Photographs/New York Public Library / Sciencephoto Tekst/Words: Dragana Nikoletić Fotografije/Photography: Dom kulture Mihajlo Pupin Ako želiš da pođeš u svet o kojem si maštao,morašda imaš još jedanpar očiju – za čitanje i pisanje...“ Tako je svomsinuMihajlu Pupinu govorila majka Alimpijada, sama nepismena, ali narodski mudra. Njene reči, kao i neizmerna majčinska ljubav, zacrtali su sinovljev put u „budućnost punu večne slave“. Mihajlo je rođen 9. oktobra 1854. u Idvoru, selu u južnomBanatu, kao jedno od desetoro dece, petoromuške i petoro ženske.Međutim, tada uobičajene dečje bolesti preživeli su samo on i tri sestre. Otac Konstantin imao je status graničara, budući da je Idvor spadao u Vojnu krajinu za vreme austrougarske vladavine. –Taj status jezaovdašnjeSrbe, uzobavezuda čuvaju granicu, podrazumevao i povlastice u vidupravana korišćenje jezika, pisma, veroispovesti, kaona lokalno samoupravljanje –objašnjava Svetislav Zakić, direktor Doma kulture Mihajlo Pupin u Idvoru. Praktično, ta prava su se koristila i putemdrevnog običajaposela, kadabi udugimzimskimnoćima Idvorci posedali oko tople peći u nečijem domu. „Ljudi su pušili i razgovarali, a izgledali su kao senatori, samozvani čuvari sve mudrosti u Idvoru“, sećao se Mihajlo. Žene su sedele sa strane, na klupicama pored zida. One su prele vunu, lan ili kudelju, ili bi pak šile ili vezle. Muški su krunili klipove kukuruza i ispredali priče o srpskomjunaštvukroz vekove. Kadbi se neka priča završila, žene bi zapevale. Prisustvovanje tim tradicionalnim sedeljkama bilo je važno za malenog Mihajla. Ipak je najvažnije lekcije poneo sa lokalnih pašnjaka, gde je tokom leta čuvao stoku sa drugovima. – Krađa stoke u to vreme bila je česta, pa su se mali čobani dosetili kako da to spreče, ali i da osujete goveda da uđu u tuđe njive. Osmislili su sistem signalizacije pobadajući nož u zemlju i osluškujući eho vibracija – priča Zakić. Na taj način su otkrili naučnu činjenicu da se zvuk bolje prenosi kroz zemljunegokroz vazduh, a taj feno-
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5