Interview » Intervju| 45 – Ma ne! Nema mi spasa na tom polju. Kako se uopšte neko ko za sebe kaže da je introvertan odluči za glumu? – Ja se to i dan-danas pitam. Šaluna stranu, imamnogomotiva za bavljenje ovim poslom. Mene, na primer, najviše uzbuđuje proces stvaranja lika, a zatim igra sa partnerima i to kako zajedničkim umećemnadograđujemo idejukoju biramo da sprovedemo. To je onaj introvertni deoglume.Ono štodoživljavamkao težu stranu posla jesu slikanja, davanje intervjua, toalete i slično. Osvajali ste polove, najviše svetske vrhove… Kako ste u ekstremnim situacijama uspevali da pomerite svoje granice i izdržite? – Tako što sam hakovala samu sebe birajući situacije ukojima, kadkreneš, nemanazad. Situacijeu kojima odustajanje nije jeftina opcija. Kada sam bila na ekspediciji na Arktiku, cilj je bio da pređemo 300kilometara psećomzapregom. Imali smomogućnost za odustajanje samo nakon prvog dana, koji je bio izazovan u svakom smislu. Bila sam među onima koji su odlučili da nastave i sad za sebe mogu da kažem da sam bogata jer to iskustvo ima samo186 ljudi na svetu. U ekstremnim situacijama čovek može mnogo toga da nauči za kratko vreme i da iz toga uzraste. Jeste li nekad pomislili „neću uspeti“? – Svaki put sam pomislila: „Kuku, šta mi je ovo trebalo!“. Nakon uspona na Kilimandžaro (5.895 metara nadmorske visine), rekla sam da više nikad neću ni na Avalu da se popnem, pa samveć sledeće godine provela tri nedelje penjući se po Himalajima. Čini mi se da je najteži deo odluka da se upustiš u avanturu. A posle se sve nekako posloži da se čovek nadogradi i da izdrži ono čime je sebe izazvao. Nedavno ste sa ćerkicom i psom krenuli u avanturu po Srbiji. Da li je zaista lako spakovati šator i krenuti? –Usistemuukojemsi heroj ako uspešno sprovedeš svakodnevnicu mi je bilo potrebno da Luča i ja zajedno sa našim psima imamo slobodu da se jednom nedeljno rasteretimo od raznih zadatih satnica, da spakujemo ranac bez damoram sve unapred savršeno da organizujem i da se dodatno na to energetski potrošim. Tako je i nastao naš @_kuda_kuda_prirodnjačko-avanturistički profil na Instagramu, gde ljudimoguda isprate gde smo se sve zavukle i da možda i oni požele da se više kreću. Šator na krovu auta bio je dobitno rešenje. Ceo danprovedemo u prirodi, a uveče izaberemomestokoje želimoda ugledamo kad seprobudimo i tuseulogorimo. Kad već govorimo o Srbiji, gde je najlepše, osim kod kuće? – Nas dve smo se, nakon godina istraživanja prirode naše prelepe zemlje, odlučile da kupimoparče zemlje i da se upustimo u avanturu vraćanja starih zanata, permakulture, istraživanja prirode dok gradimo našu oazu u istočnoj Srbiji. Hajde da se ipak vratimo glumi… Imate li želju da zaigrate u pozorištu? – Nažalost ne. Nemam budžet da sebavimtomscenom. Igrala sam intenzivno u pozorištu dok nisam rodila dete. Zatim sam proredila i na koncu odlučila dami se ne isplati da pola honorara dajem na dadilju kako ne bih bila sa svojim detetom. Nisam videla smisao u tome. Organizovala samsvoj život i svoje poslove tako damogumaksimalno da se posvetim svojoj ćerki. Sanjate li o Holivudu, o nekom svetskom reditelju, o nekoj ulozi? – Maštam o kvalitetnim ljudima, vizionarima i zajedničkoj kreaciji, gde god oni bili. Pre deset godina osvojili ste Zlatnu arenu za najbolju glumicu u filmu Parada. Da li je ta uloga bila neka vrsta odskočne daske? – Eto, nekako kao da su u Puli znali koja dva filma sam sa apsolutnimuživanjemsnimila, te sume za oba nagradili sa po jednomZlatnomarenom. Ta dva filma su Parada i Poslednji Srbin uHrvatskoj reditelja Predraga Ličine, kojimožete pogledati na HBO. Od koga ste najviše naučili o glumi ili dobili savet kojeg se uvek sećate? – O glumi sam najviše naučila od Tomaža Pandura. Velikog reditelja. On mi je otkrio moje kapacitete. DejanMijačmi je jednomprilikom, dok smo spremali predstavu, rekao: „Glumi onako kako ti voliš da vidiš da neko glumi.“ A majka me je savetovala da samo slušam svoj osećaj. Retko dajete intervjue, niste u tabloidima, ne živite pod stalnim okom javnosti. Koliko vam to pomaže ili odmaže u dobijanju uloga? – Meni je bitno da me u poslu neko bira zbog kvaliteta, a ne zbog pojavljivanjaumedijima ili zbog velikog broja pratilaca na društvenim mrežama. Sigurno da je lakše kada ste svima na radaru, ali to nije moj put. Neka se spreme Kamčatka, Antarktik i ostrva, ostrva, ostrva! Get ready Kamchatka, Antarctica and islands, islands, islands Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Milan Ilić
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5