| 99 We are directed towards ourselves and our own lives, but we are not alone. There are di erent worlds around us that we haven’t fully examined and are often unaware of, even though they actively impact on and direct our lives, says the director of Serbia’s Natural History Centre in Svilajnac Tekst/Words: Jasminka Luković Jagličić, direktorka Prirodnjačkog centra Srbije / Director of the Natural History Centre of Serbia Fotografije/Photography: Boris Njegrić Upućeni smo na sebe i sopstveni život, ali nismo sami. Oko nas su različiti svetovi koje nismo do kraja sagledali i kojih često nismo ni svesni, iako aktivno utiču na naše živote i usmeravaju ih, kaže direktorka Prirodnjačkog muzeja u Svilajncu Živimo u svetu u kom ništa nije onako kako izgleda, niti se može shvatiti na prvi pogled, već zahteva učenje dubljihuvida i poznanja.Akokažemoda je čovek sazdan da bude deo tih dubljih uvida i poznanja, na pragu smo pomisli da je oduvek bio, pa i ostao, najsvesniji –ali ipaksamodeoprirode. Priroda ima svoju genezu i svoje faze. One su često proticale nezavisno od razvoja čoveka, ali su i te kako imale veze sa njim, često i presudno ga formirajući. On jemoraoda sebori – sa prirodom, sa drugima i sa samim sobom. „Nema predmeta koji je toliko vredan proučavanja kao priroda“, rekao je veliki Nikola Tesla. Proučavajući je, čovek proučava i vaspitavasebe.Onodprirodemoženaučiti da postane bolji nego što je bio, pa i danaboljepromeni svet okosebe. Akoni zbogčegadrugog, onozatošto ćepažljivimposmatranjemuvideti da utomprividnomhaosui surovostipostoje određeni red i redosled. Ukoliko se približi savršenstvu tog reda, smiriće, možda, i haos u sebi. Prirodnjački centar Srbije u Svilajncu pokušava da prikaže upravo tu genezu i razvoj prirodeodprvobitnihnjenihoblikado današnjeg izgleda i stanja, a to stanje, često zaslugom savremenog čoveka, nijenajbolje, jeronlepotuprirodekvariumestoda jeneguje.Zatoizložbekoje su priređene u Prirodnjačkom centruSrbijeotvarajuasocijacije i pitanja. Možda kamen na komstojimo nije samo kamen, već ostatak neke geološke erupcije (izložba o vulkanima). Možda je životinja koju gajimo u vrtu potomak strašne nemani, koja se tokomvekovaevolucijeprilagodilaipromenila ćud ili je, ostavši neprilagođena, iščezla–(izložbaodinosaurusima). Možda su travke i drveće koji prirodnonastanjujuplanetunekakavpotajni smireni zdrav život koji čovek nikako ne može da postigne, iako bi mogaodasenaučisvemutomeupravo odmudrosti bilja i životinjakojeudivljini,dalekoodčoveka, živeuharmoniji (izložbebiodiverzitetaSrbije iAfrike). Moždasuskeleti jedinoštoćeostatiod nas, ako svoj život ne privedemo nekom višem cilju i smislenosti putem samoostvarenja. Sve to treba prikazati našoj deci, da se od ranog doba nauče onome što ih u životu čeka svuda oko njih, da nauče da gledaju na svet drugačijim,probuđenimokom,kakobi rekaoruskipesnikHlebnjikov.ToprobuđenookopokušavadapostanePrirodnjački centar Srbije u Svilajncu.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5