| 91 Početkom 20. veka Banja Koviljača bila je mondensko sastajalište svih koji su nešto značili u društvenom i kulturnom životu Srbije. Posebno je bila omiljena kod Obrenovića i Karađorđevića, zbog čega s pravom nosi epitet kraljevske banje. I dan-danas ima kraljevski šmek. Čim kročite u banjski park, na trenutak vam se učini da se iz okolnih vila čuju zvuci bečkog valcera dok na bal pristižu parovi u raskošnim toaletama. Čuveni banjski park projektovan je u engleskom i francuskom stilu, baš po želji kralja Aleksandra PrvogObrenovića. Upravo je on velikimdelomzaslužan za to što banja Koviljača važi za jednu od najlepših banja u Evropi, savršeno mesto za oporavak nakon bolesti, relaksaciju i pravi kraljevski odmor. Koviljača je bila lečilište još u doba Ilira, a prvi pisani izvori iz 1533. ukazuju na to da su ljudi masovno dolazili na njene lekovite izvore. Prva zgrada za smeštaj gostiju, sa 10 soba, izgrađena je 1858. Nekada ju je narod nazivao Smrdan banja zbog smrdljive bare nastale od sumporovite vode koja je vekovima izbijala na površinu. U tom ritu stvorilo se prirodno crno sumporovito blato, a od njega se širio smrad nalik zapaljenom barutu ili trulim jajima. Preko izvorišta ove vode vodio je karavanski put, pa postoji predanje da su lekovitost smrdljive bare otkrili pratioci jednog karavana koji su baš tu morali da ostave svog iznemoglog i ranjenog konja. Konj se valjao u crnommulju i blatu i ležao u toploj sumpornoj vodi. Kada su se putnici vratili istim putem, zatekli su konja zdravog i čilog kako pase. Tako je, kaže legenda, otkrivena lekovitost Banje Koviljače. Ostalo je zapisano da su u lepotama ove banje uživali i Dositej Obradović i Vuk Karadžić, a svoje rane tu je nekada davno vidao i vožd Karađorđe. Kralj Aleksandar Prvi Obrenović, koji se i sam u njoj Tekst/Words: Violeta Nedeljković Fotografije/Photography: iStock
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5