Barcelona » Barselona | 97 Pikaso i Gaudi, kombinacija starih, uskih uličica gotske četvrti i novih elegantnih avenija, avangardnih galerija i popločanih pešačkih staza. Pa pozorište i opera… Sve je to moja Barselona… Da li oči mogu još da gledaju, srce i dalje da se raduje, ima li kraja lepoti ovog grada? Can the eyes observe more, can the heart rejoice more, is there no end to this city’s beauty? Tekst/Words: Aleksa Jelić Fotografije/Photography: Profimedia.rs, privatna arhiva Kada samdavne 1999. stigao u Barselonu, prvog dana sam kupio patike. Setio sam se teksta jedne pesme koji kaže da, ako želimo da upoznamo jedan grad, treba odmah da kupimo patike jer one poznaju njegove ulice. Tako sam ih pustio da idu kuda žele. I nisam pogrešio. Dovele sume do Katalunje, najvećeg trga u gradu, odakle vode ulice u svim pravcima. Prošao sam kroz Vrata anđela i krenuo pešačkom zonom. Bio je početak aprila, ulice su bile prepune, čuli su se svi jezici. Odjednom sam izbio na trg, ispred mene je blesnula katedrala posvećena Svetoj Eulaliji, jednoj od dve zaštitnice grada... Nastavio sam, patikenisudaledanapravimpauzu. Prešao samulicuLaetana, našao se udelu grada koji se zove Born i obreo se u uličici Princesa. Neštome je vuklo da idem baš tom ulicom, kojom je provejavao miris čokolade. Zaista, na samomkraju ulice bio jeMuzej čokolade. Pravo vreme i mesto za pauzu i degustaciju. Odatleme put odveo u ulicuMontkada sa čuvenim palatama iz 13. veka koje su nekada pripadale bogatoj vlasteli, a sada su uglavnom muzeji. Prošao sam pored muzeja Pikasa i obećao sebi i njemu da ću se vratiti. Pored predivne crkve posvećene Bogorodici izbio samna rivu. Ispredmene je, obasjan suncem, u impozantnoj veličini stajao spomenik Kolumbu. Krenuo sam dalje i ugledao da na zgradi prelepe fasade u La Rambla. Znao sam da sam u srcu Barselone, u ulici prepunoj restorana, cveća, uličnih umetnika,muzike... Pogledmi seukočiokada samvideopozorište i operu – Liceo. Šta bi jedan baletski igrač mogao da poželi? Pa da barem jednom tu nastupi, zar ne? Želja mi se ispunila, nastupao sam šest meseci u Liceu u predstavi Gaudi . Ispred pozorišta sam slučajno zgazio na mozaik. Krajičkom oka sam video potpis Huan Miro i pomislio da hiljade šetača gazi po tom velikom slikaru. Slegnuo sam ramenima i krenuo do predivne Place Real , gde sam otkrio klub Tarantos i živi flamenko po vrlo povoljnoj ceni. Bio sam oduševljen. Nazad na trg Katalunja sa druge strane... Krenuo sam avenijom Paseo de Gracia. Smenjivale su se najlepše fasade koje sam samo u snumogao da zamislim.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5