Belgrade » Beograd | 71 Ako smemda budem neskroman, voleo bih da me ljudi pamte po tome što sam na mnogo različitih strana i prostora pokušavao da se borimprotiv dosade i gluposti If I dare to be immodest, I would like to be remembered by the people for the fact that I tried, on many different fronts and in different spaces, to combat boredom and stupidity Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: MascomArchive Beograd ove godine obeležavastogodišnjicu rođenjaDuškaRadovića, jednog odnajznačajnijihautora jugoslovenske i srpske književnosti. Jubilej će, izmeđuostalog, obeležiti i monografija 100 godinaDuška Radovića izdavačke kuće Mascom. Kapitalno izdanje posvećeno životu i delu velikana pisane reči sadrži više od500 stranica pisama, crteža, komentara, polemika i druge do sada uglavnomneobjavljene građe. Bogatupiščevuzaostavštinu priredila je Zorica Hadžić, a poseban doprinos izdanju dali suMatija Bećković, kao Duškov prijatelj i narator, i Miloš Radović, sin Duška Radovića, koji je i samznačajan akter naše kulturne scene. Za specifičan i nesvakidašnji izgledknjige bili su zaduženi Slavimir Stojanović Futro i Boris Miljković. Zahvaljujući jubilarnoj monografiji, svi će biti u prilici da Duška Radovića upoznaju iz novog, intimnijeg ugla: kao velikog stvaraoca, slobodnogmislioca, čoveka od integriteta, ali i brižnog prijatelja, muža i oca koji svojim životom i delom svima može da nam posluži kao uzor. Duško je rođen u Nišu 1922. godine. Otac Uglješa, poreklom iz Čačka, bio je železničar. Majka Sofija bila je poreklom iz Niša. Od oca je nasledio istrajnost i posvećenost, a samajčine strane toplinu i marljivost. Obožavao je oca uprkos tome što je bio strog, a svoju prvupesmuposvetio jeupravonjemu. Iz svedočenjaMatije Bećkovića saznajemo da su braća Radović po ceo dan umela da slažu drva, a onda bi došao otac Uglješa, pogledao njihov rad, izvukao jednu oblicu i sve bi se srušilo. Imao je dar „da uoči svaki fušeraj“. Porodica se 1928. preselila u Suboticu, gde je Duško završio osnovnu školu i šest razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu, gde je upisao Filozofski fakultet. Geografski, ta tri grada odredila suDuškovu biografiju, kako privatno, tako i profesionalno. Po završetkuDrugog svetskog rata postao je „izvođač književnih radova“, pisao je skečeve, radijske i televizijske najave i odjave, aforizme, priče, pesme, scenarije, humoreske… Stvarao je brzo i lako, zbog čega je njegov opus obiman i šarolik. Radio je kao urednik najistaknutijih publikacija za decu, bio je urednik Programa za decu Radio Beograda, urednik Programa zadecuTelevizijeBeograd, urednik jednog odnajznačajnijih listova za decu u Evropi Poletarac, bio je novinar Borbe, a od 1975. do 1983. godine urednik Studija B, koji je u to vreme bio kultna medijska kuća. Najveću popularnost stekao je emisijom Beograde, dobro jutro, u kojoj je od 1976. do 1983. godine publiku zabavljao aforizmima koji su potomobjavljeni u tri knjige. Među njegove antologijske i najčitanije naslove spadaju: Beograde, dobro jutro, Ženski razgovori , Poštovana, deco, Smešne reči , Vukova azbuka, KapetanDžon Piplfoks… Njegova dela su i danas živa i aktuelna, zbog čega je Duško jedan od naših najcitiranijih i najprodavanijihpisaca. Poseban,možda i najbolji deo svog stvaralaštva posvetio je deci. Njegova dela za1 00 god i na Duška R adov i ća Dobri duh Beograda zauvek među nama Za sve one koji, odakle god dolazili i kuda god išli, deo Beograda žele da ponesu sa sobom uzimaju istaknuto mesto u svim udžbenicima maternjeg jezika za prvake i ostale školarce. Duško Radović je srpsku kulturu zadužio grandioznim literarnim (i medijskim) opusom, čiji je jedan deo i do sada bio poznat širokoj čitalačkoj publici. Međutim, u knjizi 100 godina Duška Radovića saznaćete kakav je drug, sin, brat, kolega, prijatelj, muž i otac bio, kako je izgledalo njegovo detinjstvo…„Kolikosamodnjegaslušao, najživljauspomenananjegovo detinjstvo i mladost bila je vezana za Košutnjak. Tu je otac stanovao u zgradi koja je i sad živa, a pripadala je železnici. Tu je negde parkiran čuveni Plavi voz“, kaže Matija Bećković. Otkrićete da je Duško, sve dok je u njegovom komšiluku živeo fudbaler Rajko Mitić, navijao za Crvenu zvezdu, a da je tek kasnije postao navijač Partizana. I to strastveni! U knjizi se Matija Bećković na to osvrće jednom simpatičnom epizodom koja opisuju razgovor između njega i njegove majke… „Pričao sammu kako sammojoj majci rekao da on navija za Partizan, a kako je ona rekla: – Kako može onako pametan i pošten čovek da navija za Partizan? Kad sammu to preneo, kazao je čuvenu radovićevsku rečenicu: – Ja navijam za Partizan, ali sam objektivan“. Ova knjiga će otkriti da se iza crno-belih fotografija, kakve suvećinom one koje prikazuju Duška, krije zanimljiva, duhovita, razbarušena, multitalentovana ličnost koja je snagomsvog jezičkog genija obeležila celu jednu epohu, a čiji će trag ostati daleko u budućnosti. Kapitalno izdanje posvećeno životu i delu velikana pisane reči sadrži više od 500 stranica pisama, crteža, komentara, polemika i druge do sada uglavnom neobjavljene građe This major edition, dedicated to the life and works of this literary great, includes over 500 pages of personal correspondences, drawings, comments, critiques and other material that’s largely previously unpublished
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5