| 47 Kao autentična Šveđanka, počela sam da formulišem odgovor na to pitanje, iako sam ga intuitivno znala, jer sam blizu izvora informacije, živim u Stokholmu i pratim puls kretanja grada i države. Moja glava je za poslednjih 20 godina naučena da su vrata za dodelu Nobelove nagrade naročito zatvorena za Handkea, jer je imao nesrećnu ljubav i tražio zabranjenu istinu, zbog koje se samo strada. A onda se desilo čudo. Da će s tolikom silinom da se obruše na ovu odluku, bilo je jasno kao dan, jer takva su vremena. Jasno je bilo i Peteru. Sam Handke je odbijao dolazak u Švedsku i privatno, i poslovno. To mi je isto bilo teško, jer nismo mogli da nastavimo saradnju koju smo započeli davno. Još 2006. je pozorište Tribunalen u Stokholmu pripremalo predstavu Ponižavanje publike. Preko kolege Joakima Nabija Olsona, s kojim sam igrala u Dramatenu, KraljevskomnacionalnompozorištuuStokholmu, saznala sam da postavljaju taj komad. Kada je govorio o probama, kao da je govorio o nekoj pozorišnoj zaveri, što mi je bilo slatko. Nije verovao da se poznajemo. Ljudi iz pozorišta supre premijere pokušali da dođu u kontakt s autorom, ali bezuspešno, jer su znali da Handke nije želeo da dođe u Stokholm. Onda sam objasnila mom kolegi, a kasnije i celom ansamblu, da se mi znamo, pa smo u večeri premijere zajedno pozvali Petera, koji se obradovao predstavi i poželeo ekipi sve najbolje. A sreli smo se Handke i ja usred bela dana maja 1996, kada je promovisana njegova Pesma za trajanje u Narodnoj biblioteci Srbije. Iako je sadržaj knjige bio potpuno nevezan za našu zemlju, protkan njegovimživotomu svetu i poetskim razmišljanjemo njemu, događaj je dobio najveći državni značaj. Bio je svetski književnik koji se usudio da izrazi svoje divljenje narodu, uz to dolazi u Beograd. Za mene lično bio je genijalni scenarista filma Vima Vendersa Nebo nad Berlinom, koji sam gledala nekoliko puta zaredom. Knjiga dvojezične poeme od 58 strana mi je odgovorno predata da iz nje odaberem delove da ih sama govorim na promociji. Na promociji dok sam čitala odlomak, odjednom se autor zajedno sa stolicom izvukao nazad, okrenuo se ka meni i gledajući me, slušao šta govorim. Nastavila sam da čitam ne obazirući se na njegovo koncentrisano prisustvo. Posle promocije, opet zbog sveta i protokola, nisam imala mogućnost da mu priđem, eto da se upoznamo, kad u jednommomentu Handke stiže do mene i reče: „Ja ne volim kada glumci čitaju moje tekstove, ali vi ste ovo čitali kao da niste glumica.“ Bez zadrške odgovorih ono što sam zaista i mislila: „Onda ste vi ovo napisali kao da niste pisac.“ Razišli smo se jer se protokol morao pratiti dalje, a koji je podrazumevao druženje kod Olje Ivanjicki u ateljeu. Pošto Handke je odbijao dolazak u Švedsku i privatno, i poslovno Handke declined to visit Sweden, both privately and professionally
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5