92 | RitamSrbije » Rhythm of Serbia IZ MOG UGLA FROM MY PERSPECT IVE Dejan Ristić istoričar i pisac/ historian and writer Mit, sa jedne strane, nastaje usledmanjka znanja i veština koji su neophodni kako bi se došlo do istinitog i trajnog odgovora na važna pitanja koja život stavlja pred nas. Istovremeno, i neretko, mit nastaje i kao posledica potrebe da se identi kuje, de niše, opiše, rastumači, osnaži, okuraži, obodri, proslavi, tuguje, oplače, od zaborava sačuva događaj ili ličnost koji u dužemvremenskomokviru zaokuplja pažnju pripadnika jednog naroda, verske, društvene ili neke druge zajednice. Teško je izdvojiti samo dva mita u koje najviše verujemo, ali neka to budu sledeća dva. Jedan, koji je veoma poznat, odnosi se na susret nemačkog kralja i cara Svetog rimskog carstva Fridriha Prvog Barbarose i velikog župana Stefana Nemanje (1166–1196), do kojeg je došlo 27. jula 1189. godine u Nišu. Veoma često se u javnosti može čuti tvrdnja da je nemački vladar tokom obeda koji je bio priređen u Nišu hranu uzimao rukama, dok su veliki župan i njegovi plemići to činili koristeći viljuške izrađene ništa manje nego od čistog zlata. Indikativno je da namo tom susretu svedoče isključivo istorijski izvori nemačke i vizantijske provenijencije, ali ne i oni srpske. Začuđujuće je i to da nam o tom važnom događaju niti jednu jedinu reč ne govore Nemanjini biogra i sinovi Sveti Sava Prvi Srpski i kralj Stefan Prvovenčani. Izvori nemačke provenijencije znatno su bogatiji i obuhvataju više spisa. Međutim, ni pisani izvori nemačke provenijencije niti jednom rečju ne spominju bilo kakav pribor za jelo koji je navodno koristio Stefan Nemanja. Ono što istorijska nauka može da saopšti odnosi se MI TOV I O zlatnim kašikama i Dolini jorgovana Kao fenomen, mit je star bezmalo koliko i ljudska vrsta. Stremeći tome da proniknu u najveće tajne života, prirode, sopstvenog okruženja, pojava, izazova i opasnosti koji su ih okruživali, naši su preci pokušavali da razrešenja brojnih sudbinskih zagonetki pronađu i u magijskom, religijskom ili mitskom, kaže Dejan Ristić na to da je taj mit nastao krajem 19. i početkom 20. veka, na talasu sveprisutnog romantičarskog pogleda na našu slavnu prošlost. Veoma smo ponosni i na to što je navodno Jelena, supruga kralja Stefana Uroša Prvog Velikog (1243–1276), poticala iz porodice Anžu. Posebno nam je romantičan navodni gest našeg vladara, koji je, u čast dolaska svoje neveste, naredio da se obale reke Ibar, kroz čiju je dolinu prolazio drum kojim je Jelena stupala, zasadi jorgovanima. Međutim, ukoliko bismo u istorijskim izvorima tragali za poreklom kraljice Jelene, iznenadili bismo se kada bismo shvatili da ona svojim poreklom nije bila ni u kakvoj vezi sa porodicom Anžu.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5