RitamSrbije Rhythmof Serbia 104 | Srbija » Serbia FOTO: Depositphotos / Olga Kochina ŠLJIVOVICASEVEKOVIMA U SRBIJI RUČNO IZRAĐUJE i konzumira, što je običaj koji seprenosio sa generacije na generaciju i tako postao deonacionalnog identiteta. Zato su društvena praksa i znanje u vezi s pripremom i upotrebom ovog tradicionalnog pića od šljive kao element nematerijalnog kulturnognasleđa Srbije prošlog meseca upisane na Uneskovu reprezentativnu listu kulturnog nasleđa čovečanstva. Šljivovica je tipično srpski proizvod jer se dobija od lokalno gajenog voća, šljive koja je široko dostupna, i pije se kad domaćini slave, tuguju, dočekuju goste i obeležavaju važne događaje. Šljivovica je deo života ljudi od početka do kraja i uvek je bila deo identiteta srpskog naroda. Postoji verovanje da je najbolje mesto za temelj nove kuće tamo gde šljiva obilno rađa jer će kuća tako uvek biti srećna i odisati zdravljem i napretkom. Kada bi se od te blagorodne šljive pekla rakija, domaćin bi obukao čistu, besprekorno ispeglanu košulju i stavio novu šajkaču. Toliko su bitno mesto oduvek imale i šljiva i šljivovica u kulturi, tradiciji i svakodnevnomživotu na ovim prostorima. Sama reč rakija izvedena je od arapskog „al rak“, pa sepretpostavlja da je u srpski jezik došla putem turskog uticaja. Kada je tačno počela proizvodnja jakih alkoholnih pića kod nas, nije precizno utvrđeno. Od stare slovenske medovine do modernih voćnih rakija prošlo je mnogo vremena, ali ono što je poznato jeste da se prva obimnija proizvodnja rakije i njeno prerastanje u nacionalno piće vezuje za 19. vek i region Šumadije. Udoba vladavine kneza Miloša ObreVeć vekovima se svaki razgovor, događaj ili proslava u Srbiji po tradiciji upotpunjuje čašicom dobre domaće šljivovice. Sada je njenu važnost prepoznao i svet Š L J I VOV I CA NA UNESKOVOJ L I ST I Š L J I VOV I CA ON T HE UNESCO L I ST Srpska rakija kao deo nasleđa čovečanstva Serbian plum rakija as part of the heritage of humanity
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5