Art » Umetnost | 21 20 | Umetnost » Art Vuk Vidor jedan je od najprominentnijih vizuelnih umetnika sa naših prostora. Živi i radi na relaciji Srbija–Francuska, a dommu je i u Beogradu i u Parizu Vuk Vidor is one of the region’s most prominent visual artists. He lives and works between Serbia and France, with both Belgrade and Paris as his homes Intervju Interview Vuk V i dor , ume tn i k Dobro došli u „Čudni svet“ Vidor je analogne fotografije snimane foto-aparatom objedinio u autentičnu vizuelnu knjigu u kojoj preispituje stvarnost savremenog momenta, digitalno filtriranih veštačkih slika i prizora sveta i ljudi u njemu Foto: IJovana ilić Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: Vuk Vidor, Jovana Ilić Njegovi radovi su angažovaniineretkobremeniti istorijskim referencama, a njegova vizija umetnosti često je kontroverzna. I knjiga koja jenedavno izašlau izdanju„Maskoma“ je takva: „Čudni svet“predstavlja odbačene analogne fotografije koje su nastajale godinama, a koje su u početku smatrane „lošim“. UmetnikuVukuVidoru bile su načindasefiksiravreme i stvoreuspomene i pomagale su mu u radu na slikama, crtežima ili instalacijama. Fotografije u knjizi „Čudni svet“ prikazuju različite ljude, autoportrete, mesta iz celog sveta, pričaju priče…Koliko dugo su nastajale i kako ste ih birali? –Sve fotografijeuknjizi suanalogne, što znači da su rađene u periodu 90-ih, sve do 2004, kad sam počeo da slikammalim digitalnim foto-aparatima.Knjiga jekoncipirana kao kompilacija fotografija koje su, po oceni laboratorija koje su ih štampale, bile lošeg kvaliteta, pogrešno kadrirane, van fokusa i kao takve odstranjene ili nisu bile fakturisane. Počeosamda ihslažemsa idejom da, kad ih budem imao dovoljno, napravimneku vrstu celine u kojoj bi se retrospektivno prikazivao svet iz iščašene perspektive, svet u kojem sve što je slučajno ili nije perfektno postaje u stvari realnije od nečega što je namešteno i ulepšano. Taj takozvani čudni svet je u stvari realan svet. Živite na relaciji Beograd– Pariz. Koje su prema vašemmišljenju sličnosti i razlike između ovih gradova u kontekstu vaših fotografija, kao i u kontekstu nekada i danas. Šta se promenilo? –Meni fotografija služi kaonačindazabeležimtrenutkezabudućnost.Fotografijesuosnovazaodnos sa prošlošću jer kroz njih stvaramo vezusanjomi sa ličnimstvaranjem sopstvene istorije sa nostalgijom ili bez nje. I jedan i drugi grad su se naravno promenili, iako su imali potpunodruguputanju. Fotografija često služi za idealizaciju, naročito kad su gradovi u pitanju, i to se ponekad sukobljava sa ličnim iskustvima, kojanisuuvek idealna. Ako se svet gleda kroz prizmuovih fotografija, nije uvek jasno gde su slikane, osim kad nešto piše, ali ih ujedinjuje određena doza surovosti. Iako se sve ubrzano menja, ta surovost uvek ostaje. Svuda. Digitalno doba je svakoga od nas napravilo fotografom. Kakav je odnos ljudi prema fotografisanju bio nekada? – Nekad je odnos prema fotografiji bio vrlo specifičan i podrazumevao jeodređenuposvećenost. Danas, naravno, svi smo fotografi. Ko je pre pametnih telefona ikad u životu imao6.000, 8.000 ili 10.000 fotografija u džepu, a kamoli u celomjednomživotu?Tojedanasnormalno jer seuztehnologijuumešala iodređenadozanarcisizma i željeda se intimnost ili svakodnevica idealizuju ili prikažu na filtriran, lažan način. Mislim da je pravim umetničkimfotografimanajtežepalošto svako danas može vrlo lako da dobije kvalitetne rezultate bez mnogo truda ili znanja, ali to je stavka koju možemo da proširimo i na druge sfere, ne odnosi se samo na fotografiju. Oduvek vam je ono što se dešavalo u umetnosti 20. veka bilo najinspirativnije. Nadrealizam, DADA, pop-art, sve do osamdesetih... Analogna fotografija se logično uklapa? – Fotografija se intimno umešala u živote svih nas na svakom nivou, umetničkom, ličnom ili civilizacijskom. Što se tiče istorije umetnosti, ona je naravno pomerila mnogo stvari i postala je deo same te istorije od početka 20. veka sve do danas. Digitalizacija koja
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5