26 | Intervju » Interview Interview Intervju Mocart kao lek za sve bolesti Panker među klasičarima, virtuoz svetskog glasa koji ne propušta da naglasi da mu je porodica centar univerzuma, a Srbija najdraže mesto na svetu, sviraće nam krajem septembra, i to u Kolarcu. Naravno, ako nam korona svima opet ne pokvari planove NEMAN JA R ADU LOV I Ć, V I OL I N I STA Nemanja Radulović, rođeni Nišlija, nosi južnjački muzički dar i temperament kad zasvira na violini. Priča sa violinama kao sa dragim ljudima, ali uči da svira gitaru. Ako budemo imali sreće, slušaćemo ga krajem septembra u jednoj od njegovih omiljenih dvorana – beogradskom Kolarcu… Šta je izmenjeno u planeru koncerata zbog pandemije u 2020? –Došlo je do otkazivanjamnogih koncerata zbog koronavirusa. Određene smo uspeli da prebacimo za sledeću sezonu, koja je već puna. Radujem se što smo u saradnji sa Kolarčevom zadužbinom uspeli da nađemo nove datume krajem septembra za koncerte zakazane za mart 2020, mada konačan datum još nije određen. Verovatno vam je teško da živite bez nastupa… Da li biste uopšte mogli da zamislite život bez muzike? – Bez muzike ne bih mogao da živim. Ona deluje kao moj lek. I moj kiseonik. Mnogi umetnici čeznu za nekim davnim, boljim vremenima, ali vi, čini se, volite baš vreme u kojem živite? – Da, volim što živim u 21. veku. Često nismo svesni svih pozitivnih stvari koje se dešavaju danas Tekst/Words: Ana Vodinelić Fotografije/Photography: Deutche Grammophon/Charlotte Abramow jer nas nostalgija vuče da kažemo da je nešto bilo bolje ranije. Kao i u svakoj epohi u istoriji. Mada, muzika iz perioda klasicizma mi najviše prija. Ipak, ova nam je godina svima donela neke novu stvarnost, teškoće, ali i introspektivne spoznaje. Kako vi preživljavate 2020? –Ova godina je kao škola. Podsetilame je na to šta je najbitnije u životu. Prija mi što sam sa ljudima koje najviše volim. Nedostaju mi prijatelji koji žive u drugim zemljama i, naravno, da budem sa publikom uz muziku. Došlo je do promena i umom životu, ali nisu drastične. Videćemo kako će se razvijati ova situacija. Muzika vam je pomogla da prebrodite mnoge teške trenutke u životu, a violina vam je uvek bila utočište. Kojom se muzikom branite ovih meseci? – Najviše mi prija Mocartova muzika, koja je puna života. Pomaže i to što sa porodicom sviram razne aranžmane tradicionalne muzike iz celog sveta. Naravno, violina je uvek tu kao lter i svaka je imala svoju priču, kao kad delite život sa ljudima koji vas vole i uče. Sviram i violu, violončelo i malo klavir. U 2020. sam iskoristio vreme da učimda sviramgitaru. Šta vam je važno pred nastupe? Imate li neke male rituale? – Od kada se probudim na dan koncerta, volim da pratim sličan ritam: proba, ručak, spavanje, spremanje, usviravanje i koncert. Prijami da budemu toku tog dana sa ljudima koji su sa mnom na sceni jer tako uđemo na scenu sa istom energijom. Najvažnije mi je da se probudim ujutru srećan i zahvalan. Osim na Kolarcu, gde najviše volite da svirate? Imate li omiljene pozornice? – Zapravo da, mnogo volim Concertgebouw u Amsterdamu i eatre des Champs-Elysees u Parizu. Kolarac u Beogradu se podrazumeva. Folklor je bio inspiracija mnogim kompozitorima i sami kažete da volite sevdalinke i makedonske glasove. Šta zapravo slušate u automobilu ili kod kuće? – Slušam apsolutno sve vrste muzike. Nešto mi više prija, nešto manje. U svakoj muzici možemo da nađemo inspiraciju. Sve zavisi od raspoloženja.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5