24 | Srbija stvara » Serbia creates POSLE VIŠE OD JEDNOG VEKA PROUČAVA NJA NAUČNICI OTKRIVAJU fascinantan svet srednjeg i poznog neolita. Samo na teritoriji Srbije postoji više od 600 naselja ove kulture, u kojoj su prosto cvetali trgovina, inovacije i potpuno nova, do tada neviđena forma društvene organizacije. Zato vinčansku kulturu nazivaju prvim modernim dobom. Po čemu su vinčanci bili toliko jedinstveni? – Kada je početkom 20. veka profesor Miloje Vasić de nisao novu kulturu koja se odlikovala vrhunskim umetničko-zanatskim artefaktima, nije mogao ni da sanja koliko će njegovo otkriće biti značajno. Lord Kolin Renfru, jedan od najznačajnijih živih arheologa, još sedamdesetih godina 20. veka rekao je da će najbitniji odgovori o praistoriji Evrope biti otkriveni upravo odgonetanjem tajni vinčanske kulture. Posle više od jednog veka proučavanja otkrili smo i nastavljamo da otkrivamo fascinantan svet srednjeg i poznog neolita. Kako je došlo do takve transformacije i razvoja zanatstva, trgovine i umetnosti? – Zajednice ranog neolita su uglavnommanjeg obima, a prvi zemljoradnici na Balkanu, pripadnici starčevačke kulture, bili su dosta pokretni. Oko 5.300 godine pre nove ere, negde na centralnom Balkanu, dešavala se ogromna transformacija i pojavila su se naselja ogromne površine, pravi protogradovi od po više stotina kuća, ulica, trgova... Ta promena označava dolazak nove blistave faze u razvitku ljudskih društava, vinčanske kulture! Uz drastičnu promenu načina života dešava se vatromet kreativnosti i inovacija kao posledica umrežavanja ogromnog broja ljudi koji žive na jednom mestu, kao i udaljenih zajednica kroz trgovinu, koja cveta. Vinčanska kultura postaje nešto slično protodruštvenoj mreži, dok lokalitet Vinča Belo brdo, koji se nalazi u blizini ušća nekoliko najznačajnijih koridora i reka u Evroaziji (Dunav, Sava, Tisa i Morava), tada postaje svojevrstan pandan frankfurtskom aerodromu neolitske Evrope. Mesto razmena ideja i robe, ali i vrhunskog zanatstva. Istraživanja su pokazala da se prvo topljenje metala dogodilo baš u Vinči? Da li je time postavljen temelj svih budućih industrijskih revolucija? – Vinčanci su pioniri inovacija, i to jedne od najvećih u ljudskoj istoriji, ovladavanja metalurgijom i pretvaranjemstene umetal. Istraživanja na više lokaliteta, uključujući i Vinču Belo brdo, dala su apsolutne dokaze da se u Vinči pojavila najranija ekstraktivna metalurgija na svetu – prvo topljenje metala. To je prouzrokovalo revolucionarnu bujicu i zauvek izmenilo svet. Vlada Srbije je početkom godine projekat istraživanja, zaštite i prezentacije nalazišta Belo brdo u Vinči proglasila za kapitalni projekat od izuzetnog značaja. Kao rukovodiocu projekta, koja je vaša vizija razvoja lokaliteta? – Podrška Vlade omogućiće ne samo da se reše neki od akutnih problema poput sanacije aktivnog klizišta ispod lokaliteta i problema divlje gradnje već i da Vinča opet postane centar, ovog puta istraživanja i prezentacije neolita i praistorije, što je i moja vizija. Vinča će biti mnogo više od obične kulturne atrakcije. Postaće centar promocije nauke i istraživanja, koji će inspirisati sledeću generaciju inovatora. Nadamo se i tehnološkoj revoluciji poput one koja se na istom mestu desila pre 7.500 godina. Na rubu prestonice Srbije nalazi se jedno od najvažnijih arheoloških nalazišta u Evropi – Vinča Belo brdo, po kojem je i cela poznoneolitska kultura na Balkanu dobila ime. Sjajna vinčanska kultura Vinčanci su zauvek promenili svet DR MI ROS L AV KOČ I Ć, ARHEOLOG
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5