drugih stanovnika Afrike. Njihovi dalji rođaci su pripadnici zajednice San ili Bušmani. Tamomi jeKaburabuza, najstarijiMutva, pričao onjihovom životu u šumi pre nego što je šuma postala park, a oni prognani iz svog doma. U njihovom rečniku nije postojala reč bogatstvo, oni su sve što su posedovali delili i nosili sa sobom. Pre lova bi se pomolili bogovima šume, često su je nazivali majkom, a uzimali su onoliko koliko im je u tom trenutku bilo potrebno. Nikada više. Živeli su u skladu sa prirodom, poštovali je, a ona im je uzvraćala izobiljem. Danas, prognani iz krila svoje majke, Pigmeji se suočavaju sa ozbiljnim problemima, poput neuhranjenosti, za koju kažu da podstiče sve druge bolesti. Tradicionalno znanje, koje se prenosilo sa kolena na koleno, generacijama, danas iščezava. Afrika, kolevka svih nas, dugo vodi svoje bitke sa ratovima, bolestima, klimatskim promenama... Spremna je da vam ponudi srce, oplemeni vas, samo ako joj dopustite. Purpurno nebo u suton, hiljade zvezda koje vam obasjavaju put u mraku dok hodate nekim svojim daljinama i znate da nikada niste sami. Moja duša je ostala da luta nepreglednim savanama, šumama i pustinjama, a ja joj se stalno vraćam...
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5