Rhythm of the city » Ritamgrada | 57 AKOVAMJENEKOREKAO DABEOGRAĐANI VOLE knjige, nemojtedamuverujetena reč. Planirajte da se u srpskoj prestonici nađete krajem oktobra i posetite carstvo književnosti, koje je u našimkalendarima zaokruženo svake godine kao jedan od onih događaja koje jednostavno ne možete da dočekate. Čak i da niste literarni fanatik, ima nešto neodoljivo u milionima šarenih korica, mirisu novih stranica, ljudima koji hodajumeđuštandovima sa spiskovima željenih izdanja u rukama zaneseno prelistavajući tek izašle knjige. Sajam knjiga posebno je mesto za sve nas koji volimo da čitamo, ali i za pisce, koji na licumesta mogu da gledaju taj proces zaljubljivanja u svoja dela. „Tražite ovde knjigu koju ćetemoći da volite. Timemožda pomažete ovoj planeti da preživi“, rekao je pre 20 godinaMilorad Pavić na Sajmu knjiga, a divna Desanka Maksimović izjavila je da je na Sajmu često tužna… Pogledajte ovu ogromnu količinu tajni oko sebe! Na Sajmu knjiga se uvek osetimviše tužna nego radosna.Dapoživimo stotine godina ne bismo stigli otvoriti sve ove školjke bisera ljudske misli, pune vatre srca i oluja mašte! Sve je počelo na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita, i to davne 1956. Prisustvovali su tomprvomsajmu mnogi jugoslovenski velikani pisane reči, među kojima su bili Ivo Andrić i Miroslav Krleža, da spomenemo samo neke. Već naredne, 1957, Sajamknjiga održan je uBeogradu – odmah nakon završetka izgradnje moderne hale, i veoma brzo zaslužio je epitet kultnog. Danas se smatra najvećim stecištem izdavačkih poslenika iz celog sveta, odmah nakon sajmova u Frankfurtu i Varšavi. Sajam knjiga je prilika da se, osim brojnih domaćih, u Beogradu predstave i inostrani pisci i izdavači, pa smo u prethodnih više od 60 godina imali priliku da vidimo i čujemo najveća imena svetske književnosti. Upravo taj aspekt Sajma najbolje je objasnio Ivo Andrić, koji je 1970. rekao: „Već na prvi, površan pogled može se videti želja da Sajam bude otvoren prozor sa dvostrukim vidikom, sa vidikom za našeg čoveka u strani svet knjige i vidikom za stranca na put i razvitak knjige u književnostima naših naroda.“ MomoKapor, čovek koji je pola veka dolazio na svaki sajam, dobri duh Beograda, hroničar njegovih ljudi i vremena, počeo je svoju vezusaSajmomknjigakao student Likovne akademije zaljubljenu Selindžera… „Za mene je Sajam velika lekcija o vremenu. Naime, pre 50 godina samdošao na Sajamprvi put kao mlad student Likovne akademije, a imao samđubretarac sa kapuljačomi ukrao samjednuknjigu, Freni i Zui . Stavio samje ukapuljaču. Čim su primetili da knjige nema, počeli su da nas sve pretresaju, ali knjigu nisu našli, pošto im na pamet nije palo da je traže u kapuljači. Od tada je prošlo gotovo pola veka, a ja sam bio na gotovo svim sajmovima. Takođe, za mene je Sajam lekcija iz skromnosti, jer kad čovek vidi na jednom mestu milijardu knjiga, uz to kapitalnih izdanja, sabranih dela, enciklopedija, dođe mu besmisleno da sedi i da piše novu knjigu. Ludilo je, ipak, jače od razuma i ja se vraćamkući dapišemnovuknjigu.“ Tekst/Words: Jelena Pantović Fotografije/Photography: IStock, Profimedia.rs, N. Jovanović Sajamknjiga održava se krajemoktobra, najčešće traje sedamdana, a domaćinmu je od svog osnivanja raskošni Beogradski sajam / The Book Fair is held at the end of October, usually lasts for seven days, and has been hosted by the splendid Belgrade Fair since its establishment
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5