88 | / CHICORY ALWAYS ON THE TABLE Tekst/Words: Mašo-Miško Čekić Fotografije/Photography: iStock / Peter Vahlersvik zalaskomsunca, latice zatvore, tugujući donove iskre zore i novoguzdaha –moždami gaGospavrati. Žućenica je obeležjesirotinjskogstola, gladnih i ratnihgodina, ali i specijalitet uvremeblagdana, kadasemoglopriuštitimeso ili riba. Ima je u svim delovima Mediterana, mada se kao jestiva ne koristi na isti način. Čak se može utvrditi da je u Boki, Istri, na dalmatinskimostrvima i Južnoj Italiji oduvek bila hrana, danasspecijalitet, audrugimsredinama tek se povremeno o njoj govori kao o jestivoj biljci. Ova jestiva trava zadužila je Bokelje. Dug je ogroman. Žućenica je bila na stolu i kada su gromovi pucali, i kada je riba bežala u morsko dno, i kada se iz vlastitog dvorišta nije moglo, i kada se plaćao danak i banak, i kada su deca plakala čekajući da se u bronzinu skuva šaka plesnivog brašna, kada su bolesti desetkovale ljude i stoku, kada su krvarili potoci. Žućenica je uvek bila na trpezi i nikada se za nju nije plaćalo. Ni molilo. U bokeškoj gastronomskoj tradiciji vekovima se koristi autohtono bilje imadanema izrazitihsamosvojnih specijaliteta, upravo divlje biljke daju specifičnost bokeškim jelima. Takva jela, ukojimaBokelji obilatokoriste travekaoglavne sastojke ili tek poneku balicu lekovitog bilja, jesu autohtona i pripadaju gastronomskoj kulturnoj baštini Crne Gore. Pirjano, kuvano ili sirovo u salatama, tek ponekad dušeno, to bilje je uvek zaliveno domaćimmaslinovimuljem. I kada je sirotinjski pripremano, uzčašudomaćegvina, pružalo je sve što je bokeškom težaku trebalo. Među jestivim travama u Boki, žućenica jenekrunisanacarica, gotovosveta travahraniteljka. Njen cvet pleni bojom i lepotom, a brojne su legende o nastanku tog plavog lepotana. Jedna od najlepših nastala je na obalama Mediterana. Plavooka lepotica silno je ljubilamladog mornara.Obećali suse jednodrugome, avenčanje je najavljeno za proleće – čim se mornarvrati sa još jednogvijađa.Valjazaraditi za prsten i svadbu! Devojka je sa veseljem brojala dane i mesece čekajući dragoga. Prošla je i godina, zaledio se osmeh, a suze su sve češće kvasile njeno lice. Protekla je i druga godina, pa treća... Plavetnilo uplakanih očiju, suze, ljubav, čemer i bol za dragim, kojega su negde daleko, u plavombeskraju, prekrili valovi – sve se slilo u zemlju iz koje je nikla trava sa najlepšim plavim cvetom na svetu. Žućenica! Nežne latice cveta zatrepere s izlaskom sunca i zaplave sve oko sebe. Kao nada devojke koja čeka na obali mora. Onda se, sa I kada su gromovi pucali, i kada se plaćao danak i banak, i kada su bolesti desetkovale ljude i stoku, i kada su krvarili potoci, ona je uvek bila tu ŽUĆE UVEKNATRP ZI
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5