| 65 Pre deset godina Robert Pešut, poznatiji kao Manjifiko, napravio je pravu muzičku pometnju na Balkanu. Pesma Hir Aj KamHir Aj Go bila je hit u svim zemljama u regionu, pevali su je i oni koji ne znaju engleski, a sve zbog vrcavog zvuka i zanimljive igre rečima. Skorodecenijukasnijenjegovepesmeopetpomerajugranice.Manjifiko je saradnjom sa DraganomBjelogrlićem, glumcem i rediteljem, na filmu Montevideo, bogtevideo pokazaoneku drugu, emotivniju stranu. Tako za pesmu Pukni, zoro, koja dira pravo u dušu i tera na suze, mnogi misle da je stara narodna. Muzičke granice slovenački kantautor i Bjela nastavili su da pomeraju i u seriji Senke nad Balkanom, čijadruga sezona saemitovanjem počinje krajem oktobra. Za početak, je li tačno da vam jeLoša iz„Plavogorkestra“šapnuodaćevasBjelaangažovati za film „Montevideo, bog te video“? – Jeste, rekao mi je: „Izgleda da će Bjela da te zove, ali to ne sme niko da zna.“ Zvučalo je kao da će me Tito zvati, kako je on meni to saopštio. I stvarnome je Bjela pozvao i predložio mi saradnju. Rekao mi je da mu se dopada način na koji radim i on je više odmene bio siguran da sambaš ja pravi čovek za te stvari. Nikako nisammogao da ukapiram zašto on to misli jer sepre toganisambaviofilmskommuzikom. Za drugu sezonu „Senki nad Balkanom“ napisali ste pesmu „Barjak“. Je li lakše bilo pisati muzikuzaovuseriju, s obzirom na to da ste već radili sa Bjelogrlićem? – Senke su veliki zalogaj i nisam sam odradio muziku u seriji. Uglavnom sam pisao glavne teme i špicu. Gledaoci u ovimnovimserijamamogu da vide jedan moderni pristup, u svakomkadrupostoji neki šum, zvuk, pa je zato sada u priču uključeno više ljudi da bi se zadovoljili ti zahtevi. Kako je raditi sa Bjelogrlićem? – Sa njim je lako i lepo sarađivati. Da nije reditelj i glumac, Bjela bi sigurno bio odličan oficir. On izdaje naređenja u nekom nežnom tonu, ali se ipak oseti da je to naređenje. Ne ume on drugačije, Hercegovac je to. Na primer, kaže mi: „Napravi mi pesmu da zvuči kao da je stara, a da bude nova i da bude hit.“ Veoma se brine o tome kakva će muzika biti u seriji ili filmu, za razlikuodostalih reditelja, koji samo daju kompozitoru da radi svoj posao. On i ja smo svaki put vrlo dugo razgovarali o tome kakav osećaj tražimo u filmu, kakva bi tomuzika trebalo da bude. I onda on želi sve da čuje, tako da na svaku notu moraš da paziš. Kovamjebio inspiracijazapesmu „Pukni, zoro“? – To je pre svega bila narudžbina i onda sam unutra tražio nešto za šta bih semogao uhvatiti. Poštomi je deda bio solunski borac, o tome sam dosta slušao kao klinac i iz njegove priče imao sam neku sliku u glavi o tom periodu. Pukni, zoro je ljubavna pesma posvećena mom dedi, koji se vratio svojoj ženi, to jest mojoj babi, i kroz pesmu provejavaju radost i sreća, ali i žalost zato što se s fronta nisu svi vratili svojim porodicama. Kako i kolikosevašmuzički stil i ukus promenio od 1992, kada ste se probili na scenu pesmom „Let’s dance“? –Uvekmislimkakostalnoneštonovoizmišljamizanimljivozvučim,ališta goddauradim,prvareakcijaljudije„ovo je tipično tvoje“, bez obzira na žanr. A radiosammnogožanrova, pošto sebe doživljavam kao kantautora. Ime sam dobio po Robertu Kenediju. Samo ja u porodici imam kremansko ime, svi ostali se nekako fino i lepo zovu I was named after Robert Kennedy. I’m the only one in the family who has such a brittle name, everyone else has some kind of fine and nice name, says Magnifico
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5