| 53 Nekoliko je okolnosti koje su pozitivno delovale na to da se mjuzikl desi baš u Americi: mlada nacija koja stvara različite kulturne obrasce, velika sklonost ka muzici, čemu pogoduje mnoštvo najrazličitijih tradicija doseljenika, nepostojanje podvojenosti izmeđuniže i visoke kulture... Krajem 19. veka i nije se koristio termin „mjuzikl“, već oni oblici iz kojih će izrasti mjuzikl kakav danas poznajemo: burleska, opereta, ekstravaganca, komična opera, spektakl. Da su džez i kabare kao dramaturška forma vrlo uticali na razvoj mjuzikla, dokazuju kompozitori čija su dela postala klasici u sferi muzičkog pozorišta: Geršvin ( Amerikanac u Parizu), Kol Porter ( Poljubi me, Kejt ), LeonardBernštajn ( Priča sa zapadne strane). Poslednja dva naslova su uspešno igrana i na terazijskoj sceni. Poljubi me, Kejt čak u dva navrata (1969. i 2002). Zatim su stigle osamdesete i ono što se tada pokazalo kao trend, koji postoji i danas, jesu predstave s akcentom na tehnološkim i vizuelnim inovacijama, skupimdizajnerskim i tehničkim zahvatima i trikovima koji zasenjuju čula ( Mačke, Isus Hrist superstar, Fantom iz Opere). Pozorište na Terazijama je poslednjih godina uspelo da se izbori za dva velika naslova koja su samo učvrstila njegovu poziciju kao teatra koji je sposoban da na svaki način odgovori izazovima i najkompleksnijih produkcija – Mamma mia! i Fantom iz Opere. Ipak, razlika izmeđunašeg teatra i Brodveja je nedostižna po pitanju nivoa komercijalizacije. Prema izveštajima Udruženja pozorišnih producenata i upravnika, Brodvej zarađuje više od 1,5 milijardi dolara godišnje od prodaje karata. Ako se uzme u obzir da posetioci Brodveja novac troše i na hotele, restorane i prodavnice, procena je da teatri doprinose njujorškoj ekonomiji više od pet milijardi dolara (podatak od pre nekoliko godina). Toj statistici Pozorište na Terazijama ne može nikada prići. Nakon 20 godina izvođenja ,
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5