| 103 Zaigrao je pre šest decenija na sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu. Teatarske kulise oseća kao najdraže utočište, a njegovi likovi u TV serijama i filmovima podjednako su vrhunska gluma. Bio je Mika Alas, Tihi, Romen Turnel, Mile Mačak, Terminator, Vuk Branković, Taki Papahagi... Bez glume bi mu sve bilo koješta. POZORIŠTE KAO UTOČIŠTE U sva vremena teatar je bio mesto najveće glumačke slobode. Svakom je glumcu pozorište utočište. Tumože da naštimuje instrumente duše, da se dobro oseća kao svoj na svome. U toj mu kući nije ni pretoplo, ni hladno. Teatar okuplja ljude raznih uverenja, nacija. Plakao sam kad je 1997. godine izbio veliki požar u JDP-u, u kojem imam angažman od 1969. godine. U tom pozorištu živi duh koji je bogat, dostojanstven. Ali i uzor svakom mladom glumcu. Brana Đorđević, profesor dikcije, i Predrag Bajčetić, u čijoj klasi sam studirao glumu na Fakultetu dramskih umetnosti, doprineli su da osetim moć pozorišta i sopstvenu snagu na sceni jer su mi bili i profesori života u pozorištu. Kao i Ognjenka Milićević, u čijoj klasi samdiplomirao. Moja generacija je Narodno pozorište doživljavala kaokonzervativnukonzervu. JDP i Atelje 212 doneli su duh novog doba. PARTIZANSKE PESME PROTIV TREME Otac jebioCrnogorac,majkaValjevka.Otacmi jeosuđenod Informbiroa, iako je, kao imojamajka, bio antifašistički borac u Drugom svetskom ratu. Roditelji su se kao revolucionari upoznali u partizanskoj jedinici za oslobađanje Beograda, gde sam rođen. U tadašnje vreme bili su nešto što sada zovemo – mladi rokeri. Želeli su neki novi svet. Kao dečaka me je majka vodila da recitujem partizanske pesme na svečanostima umesnimzajednicama u Valjevu, gde sam odrastao. Mojim recitovanjem tih pesama želela je da pokaže odanost partiji i državi. Tako sam se rano oslobodio scenske treme. Mada je trema povećano osećanje odgovornosti, ona je zdrav osećaj s merom. DA LI SMO SE OBRUKALI? Uvek su teatarske premijere nepravde, zbog povećanog naboja osećanja nesigurnosti. Tada glumac ne oseća zadovoljstvo da vlada publikom kao dragocenom kapljicomvode u šaci. Pozorišni reditelj SlobodanUnkovski je govorio da je spremanje predstave kao veliki avion koji je uzleteo. I nikad ne znaš gde i kako će da sleti. Ne treba u radu da se bude stopostotno samouveren, potrebna je rezerva prema svemu. Tek kasnije glumac oseti da vlada zanatom. I sada mi se dešava posle premijere komada da pomislim da je to dotad moja najgora uloga. Teško mi je da se izvučem iz garderobe i uvek kolege pitam: „Da li smo se obrukali?“ GDE GLUMCU SPADA TESNA KOŠULJA Na TV i filmu su scene koje glumimo iscepkane, razdvojenepromenamaobjekata i potrebama tehnike. Nema uvoda, zapleta, raspleta... Većini glumaca, a i meni, najveći deo duše je u pozorištu. Postoje veliki svetski glumci na filmu, ali većina je počela na teatarskoj sceni. Sve uloge van teatra su kao tesne košulje koje glumac želi da iscepa da bi se opet domogao slobode na timdaskama. Na njima je zadovoljstvo najveće. Glumci umeju da se raduju na sceni i više nego što publika nekad primeti. Moje pozorišno rađanje se desilo sa komadomMrešćenje šarana u Zvezdara teatru, kad je i otvorena ta pozorišna adresa. Glumački staž upisao samuJDP-udopenzije. Jedno vreme sam bio i v. d. direktora JDP-a. POPULARNOST SA PRAZNIM TANJIROM Mojapopularnost je započela istovremenokad imoja najteža egzistencijalna situacija, sredinomsedamdesetih. Igrao sam lik Tihog u TV seriji Otpisani sa ogromnom gledanošću jer je bio samo jedannacionalni TVkanal. Nisammogao da se prehranim jer sampotrošio honorar od serije. Uloga Tihog mi se jednostavno desila, nisam tada imao veliki izbor rola. Pre snimanja nisam mogao ni da sanjam koliko će je publika zavoleti. Posle snimanja mi je pomogla drugareva majka jer mi je spremala obroke, a spavao sam na jednom tavanu u Hadži Milentijevoj ulici. Nisam se hranio popularnošću, iako sam primao više od 200 pisama dnevno od publike, neke sam i otvarao. Verovao sam da je to pobeda glume. Kad su me predsta-
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5