40 | Intervju » Interview glumicu s kojom sam radio od početka sedamdesetih godina. Njihove replike će sigurno ostati zapamćene. Zašto je dobro biti čovek? Čini se da je to sve teže biti ako govorimo o čoveku sa velikim Č? –Mi živimo u vremenu velikog ubrzanja. U toj brzini i konstantnom stresu čovek neosetno počinje da biva usredsređen na sebe i na sopstvenu egzistenciju, koja je ugrožena svim i svačim. Čini mi se da je, globalno gledajući, osnovni problem nedostatak empatije. Čovek je uspeo da istraži beskrajna prostranstva kosmosa, stigao je u neslućene daljine, a u kosmosu unutar čoveka nije otišao daleko. To je ta večita priča – borba između dobra i zla. Pod dobrim se podrazumeva vaše ličnodelovanje i privatna borba da sačuvate neke vrednosti, a zlo je nešto što je prisutno otkako je sveta i veka i protiv njega se moramo boriti. Na osnovu činjenice da nas je još ovoliko na planeti i da poznajemo izuzetnomnogo dobrih i požrtvovanih ljudi, ja verujemda će dobro uvek na kraju pobediti. Naravno, pitanje žrtava je u tom ratu između dobra i zla je, iz godine u godinu, sve problematičnije. Postavljate večna pitanja, ima li života posle smrti, ali možda još zanimljivije pitanje, ima li života pre smrti. Hoće li nam film ponuditi odgovore? –Odmog prvog ozbiljnog rada Maratonci trče počasni krug, pa do ovog filma, moje interesovanje za život pre i posle smrti, kao i granica koja nas deli od ta dva velika čuda kojih smo svesni od malih nogu i živimo u stalnom strahu od nestajanja, zapravo je osnovna tema svega što sam radio. Šta se dešava sa ljudima kad odu i da li ima ikakve šanse da se ponovo pojave na ovoj planeti. Neka nada uvek postoji i ona je u raznim narodima manje ili više izražena i pripada njihovoj kulturi i religiji. Ovaj film će pokušati da na crnohumoran način, kao i sve što sam do sada radio, odgovori na pitanje da li ima života posle smrti, i na još bitnije: ima li života pre smrti i kakav je taj život. Ta dva večna pitanja su suština svih velikih dela. Ostaje da se čovek sam preispita, jer nigde ne postoji odgovor koji će vam tačno i konkretno reći šta će se dogoditi. Izabrali ste psa za junaka, verovatno ne slučajno. Zapravo ste film i posvetili našim najboljim prijateljima… – U nekim pričama sam pominjao moje rano detinjstvo i činjenicu da samu selu u blizini Šapca u kome sam rođen naučio da hodam tako što sam se držao za krzno jednog velikog crnog psa, koga smo zvali Gara. Taj pas je bio moj prvi veliki prijatelj iz sveta životinja. Sa njim sam se družio do neke desete godine, on me vukao u saonicama, i to detinjstvo mi je između ostalog bilo drago i zbog tog psa. Kasnije, tokom života, imao sam sigurno dvadesetak pasa u kući, u dvorištu. Ne znam još koliki broj pasa sam hranio na ulicama gradova u kojima samživeo. Bukvalno svaki dan hranim oko 50 golubova, stotinak vrabaca, desetak mačaka i isto toliko pasa. To je lepši deo mog radnog dana.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5