Basketball » Košarka | 107 Ja se nikada ne vraćam u Srbiju, ja sam uvek bio i biću deo nje. Srbiju sam napuštao samo fizički, ali sam nastavio da živim sa njenimproblemima i svim lepim stvarima I never return to Serbia, I’ve always been, and will always be, part of it. I only physically left Serbia, while I continued to live with its problems and all beautiful things Za mene je uvek važno da putujem našom Er Srbijom, koja je, ako pričamo o standardima, u rangu najvećih avio-prevoznika na svetu For me, it’s always important to travel with our airline, which – if we’re talking about standards – ranks alongside the world’s biggest airlines Tekst/Words: Aleksandar Pijevac Fotografije/Photography: Oliver Bunić, Aleksandar Dimitrijević Za Svetislava Pešića NBA nikada nije bila opcija. Košarkaški avanturista je 1987. godine, posle pet sezona provedenih na klupi svoje Bosne, otišao u Nemačku. Fudbalskoj državi se desio Kari i Nemačka je za šest godina postala prvak Evrope. Pešića sada ponovo očekuje izazov na mestu na kojem je svojevremeno postigao najbolje rezultate u karijeri. Vratio se na klupu naše reprezentacije, koja posle njega nije osvajala zlatne medalje. Poslednje dve osvojili smo 2001. na Evropskomprvenstvu i godinu dana kasnije na Mondobasketu u Indijanapolisu, kada je naš sagovornih velikim slovima ispisao stranice košarkaške istorije. Kari će predvoditi naš nacionalni tim već u novembarskom prozoru kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2023. Srbija 25. novembra 2021. dočekuje Letoniju, a tri dana kasnije gostuje Belgiji… Posle gotove dve decenije vraćate se na klupu naše reprezentacije, kao i u Srbiju. Šta će biti veće iskušenje? – Ja se nikada ne vraćam u Srbiju, jer sam uvek bio i biću deo Srbije. To nema veze s tim što samprofesionalno bio vezan za rad u Nemačkoj ili Španiji, gde sam proveo najveći deo života. Srbiju samnapuštao samo fizički, ali samnastavio da živimsa njenim problemima i svim lepim stvarima. Uvek sam znao šta se ovde dešava jer je ovde moja porodica, ovde su moji prijatelji... Najveći broj tih ljudi je iz sporta. Ja ovde nisam nov, samo ću sada više vremena da budem u Beogradu i Srbiji, koji će biti moja svakodnevica. Ono što mi uvek daje novu energiju i motivaciju su moji školski drugari iz Pirota, ljudi koji su sa mnom igrali košarku, ali i novi momci. Imamo sreću da smo dobili i taj auto-put, pa ne moramo kroz Sićevačku klisuru, tako da smo povezani sa svetom. Da li mogu da se porede generacije koje ste vodili 2002. i ova koju ćete voditi krajem 2021. godine? – To ćemo tek da vidimo. Život semenja, menjaju se prioriteti, mi se menjamo... Kada je već tako, moramo da se prolagođavamo promenama. Dolaze neki novi momci i pred njima su novi izazovi. Generacija iz Indijanapolisa, sa Bodirogom, Divcem, Peđom Stojakovićem, Gurovićem, Jarićem... Po svemu je bila naslednica jugoslovenske košarkaške škole. Posle Čovek koji nas je vodio do košarkaškog vrha 2001. na Evropskom prvenstvu i godinu dana kasnije na Mondobasketu u Indijanapolisu vratio se na čelo srpskog nacionalnog tima toga, iz različitih razloga, sve se to na neki način izmenilo. Važno je da uspostavimo moderan sistem, ne kakav je bio u Jugoslaviji, jer ta država i to vreme više ne postoje. Treba da postavimo sistem koji će da nas definiše i koji će da nas učini prepoznatljivim. Ja znamda je ljudima najvažnije da li si pobedio ili izgubio, međutim, sistem uvek mora da postoji. Za vas ne igraju imena, a kažete i da ćete se „udvarati“ svima, ako je potrebno. Prvi je, svakako, Nikola Jokić, najbolji igrač NBA lige, koji je poslednji put za reprezentaciju igrao 2019. u Kini... – Udvaram se zbog reprezentacije, a posle toga i jer oni moraju da razumeju da je važno da igraju sa najboljima i protiv najboljih. To je razlog koji svaki sportista ima u stomaku. Ipak, ne zavisi sve od njih već i od klubova i ukupne situacije i zdravlja. U toku sezone, treniraću ih pre treninga i posle treninga. Gledaću njihove utakmice i pokušaću većinu da posetim. Zbog situacije sa pandemijom koronavirusa je malo drugačije nego što je bilo te 2000. godine, kada sam stvarno svakog igrača posetio, pogotovo one koji su bili u inostranstvu. Često putujete planetom. Kakva su vaša iskustva sa našom Er Srbijom? – Za mene je uvek važno da putujem našom avio-kompanijom, koja je, ako pričamo o standardima, u rangu najvećih avio-prevoznika na svetu. Mi koji dosta putujemo uvek se radujemo dolasku u Srbiju, a avioni Er Srbije i aerodrom u Beogradu su prvo sa čime se sretnemo. Uživam u komforu i prijatnom okruženju koje pruža Er Srbija. Šta strancima pričate o Srbiji i šta ih najviše zanima kada vam dođu u goste? – Njih na prvom mestu zanima sport. Zbog toga dolaze često i rado. Naša sreća je da Srbija često organizuje velika takmičenja u raznim sportovima. Imali smo evropsko prvenstvo za odbojkašice, a sada i svetski šampionat u boksu. Malo stranci znaju o Srbiji, jer mi malo pričamo o Srbiji. Nekako se ne hvalimo dovoljno, a trebalo bi mnogo više da svima pokazujemo ono što imamo. Da im pokažemo turističke potencijale, da im ih lično približimo... Pitaju me za često za Kopaonik i Zlatibor, a voleo bih da se više priča i o Staroj planini, odakle sam ja. Tamo su ogromni potencijali. I, ono u čemu je Srbija u najvećoj prednosti, jesu naše čuvene banje. Ako nemamo more, neka banje budu naše more.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5