80 | Moj Niš » My Niš R I TAM SRBI JE RHYTHM OF SERBIA rađate, nije kao karakter, koji može da se oblikuje. Južnjački mentalitet je speci čan, Nišlije su topli i gostoljubivi ljudi, ali su takođe prznice, nestrpljivi, bučni... Naročito je speci čan taj naš humor, koji istovremeno kroji i pogled na život. Nišlija ima odgovor na sve i sve zna, a to vam saopštava jednim veoma živopisnim jezikom, koji je ovekovečio Sremac u svojim delima, a ja sam pokušao da se nadovežem svojoj knjigom Leva strana druma, u kojoj je predstavljen savremeni niški gradski sleng. Niš je u vašim romanima ne samo mesto radnje već je i ravnopravan junak, to postaje grad koji želimo da upoznamo, u koji želimo da dođemo... Da li vam je to bio cilj ili samo pišete o onome što poznajete i volite? – Ovo drugo. Zato što je najvažnije pravilo u pisanju: piši o onome što znaš. Na tome padaju mnogi pisci. Ja pišem o svom gradu i njegovoj istoriji. Dakle, nalazim se na samom izvoru inspiracije i tema. Niš je jedan od najstarijih gradova na Balkanu, u njemu je rođen jedan od najvažnijih vladara i reformatora u istoriji civilizacije, bio je druga prestonica, sedište industrije koja je prva u ovom delu Evrope pravila televizore i kompjutere... Tako da ja pišem o onome što znam, istovremeno je to i ono što volim. Lepa kombinacija. Kad smo kod te ljubavi, šta ima u Nišu čega nema nigde na svetu? – Niš su pre svega ljudi. Ne mislim samo na Nišlije. Grad je podignut na raskršću puteva i uvek je bio mesto u koje su dolazili ljudi sa svih strana sveta. Tako je i danas. Niš je speci čan po tome što se stalno menja, a opet u osnovi ostaje isti. Kad bih morao da odaberem stvari koje su u njemu jedinstvene i nema ihni na komdrugommestu, onda su to svakako žene, kuhinja, kafane, humor i pomenuti jezik i mentalitet. Odakle zanimanje za stari Niš i neko prošlo vreme u kojem su živeli Kalča i Sremac, postojala kafana Marger, u kom se govorio stari niški? –Moj deda po ocu, Vojislav Stojiljković, bio je pre rata pomoćnik u mnogimniškim kafanama. Kasnije je upisao podo cirsku školu, učestvovao u Aprilskom ratu, dopao zarobljeništva, služio kao saveznički vojnik i vratio se u rodni grad – nakon što je prepešačio Mađarsku. Posle rata je bio jedan od osnivača Niš ekspresa. Od njega sam slušao priče o starom, predratnom Nišu, pre svega o periodu kada je glavni baja u gradu bio Dragiša Cvetković. Nažalost, divlja i neplanska urbanizacija Niša imala je kao rezultat to da od starih zgrada i tog starog Niša ne ostane mnogo. Od starog Niša danas imate Kazandžijsko sokače, jedan deo starih zgrada u centru i zgradu Banovine, to jest Univerziteta, koju je 1886. sagradio kralj Milan Obrenović i koja je ujedno i najlepša građevina uNišu. 1 Tvrđava / Fortress 2 Ćele-kula / Skull Tower 3 Kafana Galija / Galija tavern 4 Nišvil / Nišville 5 Pivnica Ministarstvo / Beer Bar Ministarstvo Top 5
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5