96 | , / , ja na jednog muškarca, kome je pevana na njegovom poslednjem putovanju Plavim vozom iz Ljubljane ka Beogradu. Kada je kovčeg sa Titovim posmrtnim ostacima iznet u Zagrebu pred stotine hiljada ljudi, oni su u suzama, spontano zapevali – „Za vsaku tvoju reč.... Fala.“ Nezamislivo za današnje vreme, ali sve je u vezi sa najvećimsinomnaroda i narodnosti bilo nezamislivo. Valjda se zato decenijama posle njegove smrti ispredaju istine i laži, legende i bajke, koje govore da on uopšte nije bio on, jer je bio pomalo Rus, pomalo Austrijanac, dubler pravog Josipa Broza, koji je umro na nekom dalekom frontu i tako dalje i tako u nedogled. U Zagorju s tim u vezi nemaju nikakvu dilemu. Tito je njihov i samo njihov, rođen je u malom selu Kumrovcu, tu gde reka Sutla deli Hrvatsku od Slovenije. Selu za koje verovatno niko nikad ne bi čuo da nije tog slavnog žitelja, a zbog kojeg je tu dolazio čak i RičardNikson. Ostali su uglavnomviše voleli Brione, razumljivo. Titova rodna kuća stoji na samom početku muzeja Staro selo. U njoj je na svet došao 7. maja 1892. od oca Franje i majke Marije, kao sedmo dete u brojnoj porodici zemljoradnika. Iako je taj dan zapisan u svim zvaničnim knjigama, cela bivša Juga decenijama je obeležavala Titov rođendan 25. maja, to je bio Dan mladosti, koji je zemlja slavila uz slet, štafetu i sve one divne kičaste simbole tog vremena. Datum je izabran sa jednogod lažnihdokumenata Josipa Broza iz vremena kad je bio ilegalac, a baš na taj dan je preživeo napad na Drvar, što je bio još jedan od razloga za slavlje. NjegovakućauKumrovcu je sveže okrečena, sa rastresenim jastucima na krevetima i muškatlama koje mirišu sa prozora. Drveni krevet sa slamaricom, starinska peć, ćupovi, burad, sito, čak i korito, koje je možda baš ono o kojem smo oduševljeno čitali u čitankama kad smo bili klinci u pričama koje su prigodno govorile o tome da koliko god bili siromašni, ako imate pameti, hrabrosti i mašte, jednog dana možete postati doživotni predsednik i apsolutni predmet obožavanja. Dobra lekcija za budućnost. A u toj priči, roditelji malog Jože, naravno, nisu imali para da mu kupe sanke, pa se on dosetio da se sa zagorskih brežuljaka spušta u koritu, koje je podmazivao mašću. Bilo je zanimljivo stajati na tom mestu koje sam kao dete tako živo zamišljala, a eto, put me je ovamo prvi put doveo gotovo 40 godina posle Titove smrti. Ipak, činilo se da naš vodič zna iste one anegdote koje smo i sami znali, pa nam je pomalo neinventivno servirao priču o tome kako je gladni Joža ukrao neku svinjsku glavu sa tavana i nahranio svojumnogobrajnu braću i sestre (rodilo ih se 15, a preživelo sedmoro). Tu priču je i sam Josip Broz voleo da prepričava, našla se u čitankama, a eto, i kustosi je u muzeju pričaju i danas. Inače, pomenuto korito svakako nije ono korito, jer je u celoj kući samo drvena kolevka zaista pripadala porodici Broz. Sav ostali nameštaj jeste sa kraja 19. i početka 20. veka, ali je prikupljen iz drugih kuća u selu. U tradicionalnomzagorskomdomu arhitektura je sačuvanauoriginalu, a na svakom se koraku vidi da su Brozovi bili siromašni i da je u tommalom prostoru svaki kutak pametno korišćen. Udelu kuće nalazi se i muzejska postavka puna novinskih isečaka, nekoliko štafeta, kao i dve Titove biste... Sve deluje autentično i živo, kao da će mali Joža svaki čas istrčati napolje. Ali neće. Jer je dečaka zamenio odrastao čovek, spomenikmaršalu u prirodnoj veličini koji je 1948. izradio čuveni vajar Antun Augustinčić. Kako taj Tito na ulazu u svoju rodnu kuću izgleda, najbolje je opisao Miroslav Krleža, koji je objasnio i zašto vođa izgleda tako zabrinuto, a ne trijumfalno, kako bi se očekivalo... „ …Ovaj AugustinčićevTitonije prikazan u pozi komandanta na čelu svojih brigada; to je lik čoveka kome je glava klonula od teških briga, koji zamišljen kruži u uzanomdvorištu tvrđave u Jajcu, kao što je kružio po tamničkimdvorištima godinama...“ Turistima ne smetajumaršalove brige, hiljade se njih svake godine ovde slika uz spomenik, a dolaze, kažu Kumrovčani, iz svih delova sveta, pa i iz onih najudaljenijih. Jer su stranci Bista koju je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović poklonila muzeju u Kumrovcu The bust that Croatian President Kolinda Grabar Kitarović donated to the museum in Kumrovec
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5