38 | / Kako je preživeo? – Njegovi drugari Ljuba, Bora i Barta pazili su jedan na drugog. Kad jenekobiobolestan, štitili suga i krili da ne bio likvidiran. Moj otac je sledio svoj umetnički instinkt. Crtao je. Krijumčarili su mu papire, ugalj za crtanje i olovke. Čuvali stražu. Imali su motiv da prežive. Imali su za šta da se bore. Skrivali su crteže u protivpožarnomaparatu i zakopavali ih u zemlju. Želeli su da sačuvaju dokaze o zločinu. To ih je držalo u životu. Skrivali su i dokumentaciju o svojim ubijenim drugovima, ukradenu arhivu koju Nemci nisu uspeli da unište. Kada sampočeo da snimam film, prijatelj moga oca Ljuba Zečevićmi je rekao: „Stalno sammislio o tome kad ćeš doći. Nisi zakasnio.“ Nažalost, umro je šest meseci kasnije, ali je on duša filma koji sam napravio. Tvoj otacMiloš je iskusio i Banjicu, ali je ta priča ipak imala mnogo srećniji kraj. – Moglobi se reći da je to ljubavna melodrama u paklu logora smrti na Banjici. Priča o pozananstvu ilegalke Danice i Miloša. On ju je sreo u zatvorskoj bolnici, u koju je dovedena pretučena nasmrt. Da li je Danica preživela? –Otac je posle rata, tražeći Danicu, listao spiskove streljanih na Banjici. Kad nešto zaista želiš, onda ti život iskonstruiše susret. Da, zaista. Nema boljeg dramaturga od života. A život od tada kreće nekim lepšim tokomzamoje roditelje. Tata nastavlja studije slikarstva i postaje profesor. I mama postaje profesorka, ali i dugogodišnja direktorka Prve beogradske gimnazije. MilošBajićbio jeprvi apstraktni slikar u Jugoslaviji. Šta je u to vreme značilo apstraktno slikarstvo? – U to vreme, u umetnosti je vladao socrealizam. Politička ideologija je promovisala kolektivni rad, industrijalizaciju... Bilo je potrebno da umetnost da podstrek izgradnji u ratu porušene zemlje. Ali moj otac je citirao Jesenjina: „Dajemsvoju dušu oktobru i maju, ali svoju liru ne dam nikom.“ Bivši logoraš 106621 želeo je slobodu i naslikao je svoje prve apstraktne slike. Bio je jedan od osnivača Decembarske grupe i stvarao je sa umetnicima koji su izmenili tokove jugoslovenskog slikarstva druge polovine 20. veka. Kakav je bio tvoj otac, kako bi ga opisao? – Svi ga pamte kao veoma srdačnog čoveka. Njegov prijatelj Zoran Petrović, poznati slikar i pisac, voleo je da priča anegdotu omomocu: „Kada sam kupio novi kaput, plašio sam se da ga sretnem. Miloš je imao običaj da te stegne u medveđi zagrljaj i da te čupa za revere. (smeh) Bio je pun života, energije, istraživačkog duha...“ Govorio je: „Kad završim jedan slikarski ciklus, volim da otplovim na pučinu i opet počnem ispočetka.“Mogaobihdaga uporedimsa StenlijemKjubrikom, koji nikada nije uradio isti film, nego je pronalazio načine da pobegne od prethodnog. Jeste li bili bliski, poveravali se jedan drugom? Da li je podržavao tvoje lutanje od novinara do reditelja? – Onmi je još kao klincu dao kameru u ruke. Stalno je putovao i donosio kamere i foto-aparate. Svoj prvi kadar snimio sam sa šest godina – taj kadar moga oca nalazi se u filmu. Bili smo do kraja veoma bliski. Miloš me je uvek podržavao. Kada samupisaopolitičkenauke, kadasam padao na prijemnomza režiju i kada sam postao reditelj... Nisi imaodilemudaćešpostati reditelj, iako si lutao? – Pitao sam moje Dorćolce da li se sećaju od kada sam želeo da postanem reditelj, a oni sumi odgovorili – oduvek. U to vreme nismo gledali TV, donosili smo ploče iz Trsta i slušali Radio Luksemburg. Sedeli BELDOKS: VIŠE OD PREMIJERA Premijerom filma Linija života u režiji Darka Bajića, 8. maja u 20 h u Kombank dvorani u Beogradu, svečano će biti otvoren 12. međunarodni festival dokumentarnog filma Beldoks, koje će biti održan od 8. do 15. maja u nekoliko bioskopskih dvorana, a predstaviće više od 100 premijernih filmova iz celog sveta, u 14 različitih selekcija. Osim domaćeg i međunarodnog takmičarskog programa, publika će moći da uživa i u muzičkim, biografskim i umetničkim dokumentarcima, izboru iz savremenog portugalskog dokumentarnog filma, kao i u retrospektivama autora Kazua Hare i Gorana Devića.
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5