| 91 She came to Serbia three decades Uago to study medicine. She’s packed her bags three times with the intention of leaving, but her love for a man called Dragan and the Serbian nation proved stronger U Srbiju je pre tri decenije došla na studije medicine. Tri puta je pakovala kofere s namerom da ode, ali je ljubav prema jednom Draganu i srpskom narodu ipak bila jača Prof. dr sci. med. Ioanna Batsialou, specijalista mezoterapije, estetske, antiejdžing medicine i specijalista fizikalne medicine i rehabilitacije, rođena je u Atini, ali je već gotovo 30 godinja njen dom srpska prestonica. Zaljubila se u Beograd istog trenutka kada je je 1990. došla u Srbiju na studije medicine i ta ljubav je, kaže, s godinama postajala sve jača. – Planirala samda odemna studije uPrag ili Budimpeštu, ali jemoj otac, koji je radio uministarstvu odbrane, u Beogradu imao prijatelja, atašea u grčkoj ambasadi, i uspeo je da me ubedi da promenim odluku. Beograd mi je tada u odnosu na Atinu izgledao prilično siv i tmuran, ljudi su nosili tamne boje, ali energija srpske prestonice i ljudi koji u njoj žive učinili su da se već nakon nekoliko dana osetim kao kod kuće. Ubrzo sam uvidela da su Srbi i Grci u stvari veoma slični. Svaki Grk koji je živeo u Srbiji želi da se vrati ovamo. Tokomprvegodine svogboravkauBeograduučila je srpski jezik, a onda je 1991. dobila indeksMedicinskog fakulteta. – Nekako baš u to vreme počeo je rat u Hrvatskoj. Pomislila samda spakujemkofere i vratim se u Atinu, ali ipak sam promenila odluku. Rekla sam sebi: „Neću da se vraćam, kako bude ljudima u Srbiji, biće i meni.“ Nedostajala mi je porodica, pa sam 1993. ubedila brata i sestru da i oni dođu na studije u Beograd. Kada sam završila fakultet, opet sam pomislila da je vreme da spakujem kofere, ali brat i sestra su tada mene ubedili da ostanem. Doktorirala je 2003, opet se spakovala, otkazala stan i rešila da pre odlaska iz Srbije napravi oproštajnu žurku... – I baš na toj proslavi upoznala sam Dragana, svog budućeg supruga. Mislila sam da ljubav na prvi pogled ne postoji, da se to dešava samo u filmovima. A eto, desilo se i meni. Upisala sam subspecijalizaciju iz hiperbarične medicine, započeo je moj veliki rad na polju mezoterapije i antiejdžinga, stalno sam putovala, polako dobijala svoje pacijente. Planirala sam da se sa bratom, sestrom i Draganom nakon venčanja vratim u Atinu i da tamo otvorimo kliniku, da su njoj radimo porodično. Sveplanoveprekida smrt njenogbrataGeorgija, onaostaje u Beogradu, otvara svoju ordinaciju i shvata da je odluka da živi u Srbiji konačna. –Ovdenajviše volimljude, njihovuborbenost, životnu radost, kao i to što nisu izgubili duh i veru uprkos svemu što su prošli tokomprethodnihnekolikodecenija. Volimsrpskemanastire i crkve, srpskuslavu, svojakumstva. Imam33kumstva, toliko samputabila kumana krštenjima i venčanjimauSrbiji. Zaljubljena sam u Drinu, Uvac, Frušku goru, Zlatibor, Palić... Kaže da je hrana u Srbiji slična onoj u Grčkoj, a da su joj ćevapi, Karađorđeva šnicla, ćufte i ribić u kajmaku omiljena srpska jela. Obožava i srpsku narodnu muziku, naročito srpska kola. – Moja ćerka Teofania, koja sada ima pet godina, već ide na folklor. Navijam za Crvenu zvezdu, a Novak Đoković mi je omiljeni sportista jer je najjači dokaz šta jedan čovek može da postigne u životu svojim radom, trudom i energijom. Obišla sam ceo svet, a da opet mogu da biram, ponovo bi izabrala da živim u Beogradu. Tekst/Words: Violeta Nedeljković Fotografije/Photography: Andreja Damjanović
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5