44 | Kultura » Culture J E L ENA ĐORĐEV I Ć ST R I P UME TN I CA Strip je uvek bio samo moja stvar Nije mnogo potrebno da se strip zavoli. I nikada nisam osećala da taj svet nije za mene. Mada je to bilo usamljeničko interesovanje – nije bilo puno društva s kojim bih ga delila, ali mi to nije bilo ni najmanje važno Nedavno sam započela avanturu adaptacije jednog domaćeg bestselera u gra čki roman, pa samse, kroz promociju istog, susrela sa ovakvom vrstomkomentaranekih čitalaca: „Ja inače ne volim strip, ali...“ Moja prva reakcija na to bila je – „Neko vas je opljačkao! Ostali ste uskraćeni za jednu celu umetničku formu!“ To bi bilo slično izjavi „ne volim lm“ ili „ne volim muziku“, pri čemu, naravno, svi imamo preferencije za određene žanrove, ali gotovo nikada se ne srećemo sa takvomvrstom isključivosti. Računajući pritomda se radi opublici koja već ima naviku čitanja knjiga, morala samda se zapitamkako je to uopšte moguće, da celokupno životno iskustvo susretanja sa stripovima jednog prosečnog čitaoca ima za ishod čisto i isključivo nedopadanje. „Krivac“ za ovakve stavove je sigurno ponajmanje osoba koja tako oseća. Jednostavnoništa što joj je dopalo ruku do sada nije pobudilonjeno interesovanje niti zadovoljstvo. Problem je predstava o stripu, kao nečemu što je niskog kvaliteta, što je loše napisano, što je samo za entuzijaste ili dečake. Problem je i u raznovrsnosti ponude, što se uvek na kraju svede na problem nansija i izdavača, ali ima tu možda malo i onog osećaja „kluba zatvorenog tipa“, nekemale ograde koju i sami stavljamo. Kao potpuni opozit prethodnom stavu stoji stav koji i ja delim– volim strip! Što znači da zaista volimsve vrste stripa i uživam u njima. Kako zavoleti strip? edini primer koji mogu da ponudim jemoj. Stripmi je bio STR IP COMICS
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5