46 | / ’ Kada je Dora Mar (Anrijeta Teodora Marković) preminula u Parizu 16. jula 1997. u 90. godini, malo ko je to uopšte primetio. Francuski list Mond objavio jeprvuvest tekposledesetdana. Kada su je ostali preuzeli, nisu se bavili Dorinimopusom. To za njih nijebila tema. Njujork tajms ju jenazvao Pikasovom muzom i glavnim modelom na njegovim takozvanim portretima uplakanih žena, dok je britanski Indipendent , doduše, pomenuo da je Marova i samabilaumetnica, ali i istakao da će uprkos tome biti upamćena kao najemotivnija od svih Pikasovih ljubavnica. Nemavezeštosu jesvrstalimeđu vodeće fotografe nadrealističkog pokreta, u kom je bilo malo žena, za kritičare je ona zauvek ostala Pikasova Uplakanažena, zanavekodbačenaineutešna ljubavnica i muza. Sama Dora je bila ogorčena zbog takvog imidža. „Svi moji portreti koje je Pikaso naslikao su laž. Nijedan od njih nije Dora Mar“, govorila je. „Ali došlo je vreme da Uplakana žena bude ta koja se na kraju najslađe smeje“, piše Gardijan u prikazu izložbe DoraMar , koja je posle Centra Pompidu u Parizu sada na gostovanju u Galeriji Tejt modern, a potom se seli uLosAnđeles.Nanajvećoj retrospektivi ove umetnice do sada je izloženo 300 eksponata: fotografija, foto-montaža, reklama, autoportreta, akvarela, pejzaža u ulju i mrtvih priroda. „Kao da je neko podigao zavesu. ZaboraviteonePikasoveportrete. Evo kako jeDoraMar zaistaželeladabude viđena“, ocenio je Gardijan. Anrijeta TeodoraMarković rođena je 22. novembra 1907. u Turu kao ćerka jedinica francuske vlasnice butika Žili Voazen iz Tura i hrvatskog arhitekte Josipa Markovića iz Siska. Kada je imala tri godine, njena porodica se preselila u Buenos Ajres. Detinjstvo je provodila putujući između Južne Amerike i Evrope. Porodica se vratila u Pariz 1926, kada je Dori bilo 19godina.Počela jedaparalelnostudira likovnuumetnost i fotografiju, ali se vremenomsasvimokrenulafotografiji i već 1931. rešiladaučini hrabar korak i otvori profesionalni studio. U tu čast preuzela jeumetničkoime–DoraMar. Njen studio nudio je komercijalne radove, modne fotografije i reklame, ali su na svima vidljivi Dorina razuzdanamašta, osećaj za razigranu subverzivnost, urođeni smisao za humor sa dozommorbidnog.Osimtoga, slikala je i za erotske magazine i bila vrstan dokumentarni fotograf. I sama bi ponekad stala ispred objektiva: pozirala je Menu Reju i Žanu Koktou, ali je fotografisala i filmske setove. „Umela je da vešto iskoristi fotoaparat i od svakodnevnih stvari načini nešto izvanredno“, kaže Ema Luis, kokustoskinja izložbe u Tejtu. Oko1935,Dora jepostaladeogrupepariskihumetnikanadrealista i steklauglednomestoutompretežnomuškom klubu. Njena fotografija Portret Ibija, na kojoj je najverovatnije fetus armadila, poput nekog fratra uvučenog u svoju kapuljaču, postaće jedna od najpoznatijih nadrealističkih slika tog vremena. Dok je 1935. radilakao fotograf na snimanjufilma ZločingospodinaLanža ŽanaRenoara, upoznala jePablaPikasa, iako seon togsusretanije sećao, kakoćekasnijepriznati. Zatosepotrudilada jesledećiputdobroupamti. Saznala je da često posećuje tada boemski kafe Deux Magots i skovala plan
RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5