Januar

Roman o vunenimčarapama stvorila jedvopređnimšaramanašaseljankapletilja.Nije slučajnonjenpredmet bio cvet, pupoljak, lozica, nežna latica, listići, zvezde, golub, pile, sve najlepše štopostoji uprirodi, okonas, unama, sve što nas okružuje na nebesima, i što ima u kosmosu, i u mikrokosmosu“, rekao je Svetozar Popović, profesor književnosti, daleke 1968. On je zajedno sa svojom suprugom Vidosavom, takođe profesorkom književnosti, zaslužan što Srbija ima jednu bogatu i vrednu zbirku folklorne naivne umetnosti. Ovaj bračni par bio je fasciniran i inspirisan onim što je videoupreko 180 sela srednjeg i gornjeg Timoka. U knjaževačkom kraju dvopređni ornamenti dostigli su vrhunac estetskog razvoja, pa je tako bilo gotovo nemoguće naći dva para čarapa na kojima su ornamenti i kompozicija šara isti. Ovušarenui topluzbirkučuvaZavičajnimuzej Knjaževac. Unjoj senalazi 308pari dvopređnihčarapa, kao i jedinstveni albumi sa 240 čarapa nacrtanih u originalnoj veličini i boji. Tako ovaj muzej dvopređnih čarapa Timoka iz perioda od 18. do 20. veka predstavlja pravo blago srpske ornamentike.Čarapesurađeneoddomaće vuneudveboje, te suzbog togadobile nazivdvopređne. I način izrade čarapa bio je specifičan, jer su se plele odvrha stopalapremapeti. Odatle se topla vuna nastavlja u gornjište i, različitim bojama i šarama, čuva noge od snega, leda i ljute zime. Svaka čarapa imala je „podvesku“ – podvezicu, kako čarapa ne bi padala. Obilazeći muzej, možete otkriti istoriju i putovanje ovih čarapa. Pripoveda se da su Sloveni iz centralne Azije doneli dvopređno pletivo u srednjuEvropu i naBalkan, za vreme Velikeseobenaroda. Razgledajući čarape, uočava se da su muške čarape po dužini bile i duge i kratke, dok su ženske bile samo duge. Muške čarape su jednostavnije, šare su prostije, manjih dimenzija i samo u jednoj boji. Najčešće je to crvena šara na crnoj pozadini. Ženske su pak bile kitnjaste, glavna šara i ornament moglo je da bude bilo šta, od konjića, cveća, petlića, grane i slično. Ovakve čarape nisu se plele za decu jer je svaka veća šara zahtevala gusto preplitanje dveju pređa, pa bi čarape bile krute i bockave za nežne dečje nožice. Nove dvopređne čarape nosile su se samo praznicima, na svadbama ili kada se išlo u goste, a stare iznošene svakodnevno.Onekoje su bile namenjene za rad i nošenje po kući ređe su pletene, i to od grube vune, sa oskudnim šarama. Seljanke su ih najčešće plele na sedeljkama, na putu od kuće do njive, ili čuvajući stoku, ili za vreme odmora posle teškog rada. I ko zna kakve su svoje želje u njih ispredale, pa su čarape bile tako razigrane i vesele. – U svojim beleškama Popovići su zapisali da je pedesetih godina u kovčezima staricapletilja još i bilopo višepari dvopređnihčarapa, napominjući da su ih tadanosili još samo stariji ljudi u kasnu jesen i zimu, na poslu u štali, na njivi, u šumi. Veliki broj čarapa povlačio se po kovčezima, darivali su ih svatovima i gostima, a davane su i Romimamajstorima koji su popravljali kotliće, tepsije ili poljoprivrednealatke. Ivračarezasvojeusluge rado su uzimale i tražile one najlepše i najukrašenije, pa ih posle prodavale. Šarene čarape kupovali su na niškoj pijacimajstori zidari izsiromašnih planinskih sela, jer je njihovo gusto pletivo dobro štitilo stopalo od kreča i maltera. Ali postojala je i jedna vrsta dvopređnih čarapa koje su neke starice čuvale kao najveću svetinju; to su one odabrane, najlepše starinske. U amanet bi ostavljale ukućanima da im ih kad umru, ili kad umru njihovi starci, obuju, a one ostale stave pored njih umrtvački kovčeg – zapisala je u kataloguDušica Živković, koja je formirala prvu zbirku čarapa Knjaževačkogmuzeja. Zbirka je zbog svog značaja proglašena kulturnim dobrom 1965. godine i osamdesetih godina proputovala je ondašnju Ju82 | / goslaviju, i predstavila najkreativnije primeredomaće tekstilne industrije i tradicionalne kulture i umetnosti Timočke Krajine. Od kraja 19. veka do sredine 20. veka pletivo nestaje. U eri nagle industrijalizacije zemlje seljaci sve više odlaze u gradsku sredinu, napuštaju tradicionalni način odevanja i dvopređne čarape i nose pamučne čarape. Zbog svoje lepote i autentične izrade, čarape suna listi nematerijalnogkulturnognasleđa, aZavičajni muzej Knjaževac, u svojoj letnjoj školi, održava radionice za izradu dvopređnih čarapa kako bi ovo fino, nežno i toplo tkanje današnje devojke i žene znale da ispletu i utople svoje najmilije. U Zavičajnom muzeju Knjaževac čuva se jedinstvena zbirka dvopređnih čarapa koju su formirali profesori Vidosava i Svetozar Popović The Homeland Museum of Knjaževac preserves a unique collection of doubleknitted socks that was formed by professors Vidosava and Svetozar Popović

RkJQdWJsaXNoZXIy MzExMjc5